“Mogu da kosim. Penzioner sam i meni nije nužda da to radim. Ipak, korisno je za zajednicu i ljepši je grad”, kaže Radomir.

Pokošenu travu će iskoristiti za jagnjad, a kosidba, dodaje, nije jedini način na koji doprinosi ljepšem gradu.

“Tamo popravljam oko spomenika, djeca razvaljuju one kocke, svađam se s njima. Bacili su kocke, gađali neke guštere u rijeci, pa im trebalo kamenje i vadili to. To su djecu, pa ne mogu da im se zamjerim, žao mi je, a ne mogu ni da ćutim”, jasan je Radomir.

Poručuje i mlađima da se volonterski, s vremena na vrijeme priključe uređenju gradskih površina.

“Ovo bi trebalo možda i komunalno, da sve sredi, da je to uredno i čisto. Ali šta da mu radiš, oni nemaju, izgleda, dovoljno radnika, personala, i onda malo pokose okolo. Mogli bi i mlađi da dođu, da uzmemo kose i da nauče da kose, jer ova omladina, kaže, ne zna da kosi. To može da se nauči za 10-15 minuta, nije to neka škola. Nisam išao u školu da to učim, nego sam vidio par puta, mahnuo i ide. Ali ta omladina, recimo, najlakše im je kazati da ne znaju”, poručuje Radomir mlađima.

Nerijetko, uz pomoć djece, koja se igraju u blizini šetališta, Radomir, kaže, pokupi i otpad pored šetačke zone.

Djeci kažem, ajde sve ovo smeće da se pokupi, i kupim im sladoled, a inače možda ne bi. Recimo, u Njemačkoj sam proveo 20 godina i tamo penzioneri koriste alat, štap sa ekserom na vrhu. Taj alat koriste kada šetaju po parku, pa na ekser nabiju papire i na kraju ih ubace u kantu za smeće”, objašnjava Radomir.

Za kraj kaže da bi omladina mogla biti bolja i više se angažovati za dobrobit zajednice.