Prema njihovim informacijama, Vlada je, nakon odustajanja prvorangiranog južnokorejskog Inčona, bliža odluci da obustavi tenderski postupak započet davne 2019. godine. To bi značilo da će tenderski postupak, koji je odavno kompromitovan, konačno biti završen i da će Vlada nakon toga donijeti odluku na koji način će da razvija aerodrome u Podgorici i Tivtu. Svi su saglasni da je ulaganje u aerodrome neophodno, samo je pitanje na koji način će se vazdušne luke razvijati. Osim koncesije tu su i modeli javnog-privatnog partnerstva, kao i opcija da država razvija aerodrome. Aerodromi Crne Gore godinama unazad posluju sa višemilionskim profitom i imaju dobar kreditni rejting.

Američko-luksemburški konzorcijum je ponudio 101 milion jednokratne naknade, 17 odsto prihoda varijabilne naknade i 319 miliona investicija. Inčon je nudio 100 miliona jednokratne naknade, 35 odsto od prihoda varijabilne naknade i 300 miliona investicija.

CAAP je juče obavijestio javnost da je upozat sa saopštenjem Vlade o povlačenju Inčona iz tenderskog postupka za davanje koncesije nad aerodromima, te da koristi priliku da ponovo potvrdi punu posvećenost tenderskom postupku za aerodrome.

“CAAP je od samog početka učestvovao u tenderskom postupku u potpunosti poštujući zahtjeve iz poziva za dostavljanje ponuda, kao i važeći pravni i regulatorni okvir, sa ciljem uspostavljanja dugoročnog partnerstva sa Vladom i ulaganja u Aerodrome Crne Gore, a radi podsticanja dugoročnog razvoja, konkurentnosti i dostizanja visokih, međunarodno priznatih standarda. Ova posvećenost ogleda se ne samo u našem kontinuiranom interesovanju za projekat već i u činjenici da je CAAP održao na snazi sva zahtijevana sredstva obezbjeđenja ponude, uključujući i nedavno obnovljenu bankarsku garanciju koja važi do avgusta 2027. godine, čime potvrđujemo svoju spremnost da nastavimo sa realizacijom projekta. CAAP ostaje u potpunosti na raspolaganju za saradnju sa Vladom Crne Gore i svim relevantnim organima, sa ciljem potpisivanja ugovora o koncesiji. Ostajemo u potpunosti posvećeni ulaganju u Crnu Goru kroz ovaj koncesioni postupak i spremni smo da nastavimo svoje učešće u skladu sa važećim pravnim okvirom i odlukama nadležnih institucija, kao kredibilan, pouzdan i dugoročan partner”, poručili su iz CAAP.

Američko-luksemburški konzorcijum je zbog proglašenja Inčona za prvorangiranog ponuđača podnio žalbu Komisiji za koncesije, a potom i tužbu Upravnom sudu. Obije odluke su bile u korist Vlade.

Južnokorejci su, kako je “Danu” potvrdilo više izvora, odustali od koncesije zbog jednokratne naknade od 100 miliona eura koju su trebali da plate mjesec dana nakon potpisivanja ugovora. Ugovor je usvojen polovinom aprila, a Inčon je pokušavao da ispregovara uslove koji nisu bili u skladu sa tenderskim uslovima i ponudom koju su sami dali. Htjeli su da odlože plaćanje 100 miliona ili da za to dobiju garanciju, a Vlada nije pristala na mijenjanje uslova, pa su na kraju odustali od ponude.

Neko za koncesiju, neko da ih država razvija

Aerodromi su bili jedna od tema na saslušanju kandidata za Fiskalni savjet na Odboru za ekonomiju. Oni su dali svoja mišljenja o tome šta bi trebalo raditi sa aerodromima i šta misle o koncesiji.

Aleksandra Popović je kazala da aerodrome treba dati pod koncesiju, Jovo Đonović da treba razmotriti mogućnost poništenja tendera, pa da se ide na novi. Goran Jovetić se nada da će se koncesija u smislu investicija u aerodrome realizovati.

Za razliku od njih, Lidija Martinović smatra da aerodromi treba da ostanu u vlasništvu države i da država, poput Instituta Simo Milošević, interveniše i spasi bitni resurs.

“Avio dostupnost je i te kako bitna, jer znamo da nam turistička sezona traje po dva mjeseca, pa možda nekim boljim ponudama iz ovog aspekta produžiti sezonu na više mjeseci”, kazala je Martinović.

Bratislav Pejaković takođe smatra da bi aerodromi trebali da budu u vlasništvu države, dok Stevan Gajević smatra da smo izgubili trku sa Tiranom zbog naše inertnosti, te da oni imaju sve što mi želimo.