To pokazuju podaci iz kvartalnog izvještaja Ministarstva finansija o stanju državnog i javnog duga na 30. jun 2026. godine. Bruto javni dug na taj datum iznosio je 58,5 odsto BDP-a, dok je neto javni dug dostigao 4,49 milijardi eura, odnosno 52,3 odsto BDP-a.

Podaci tako pokazuju dva paralelna kretanja: ukupne obaveze države jesu smanjene, ali je smanjen i iznos depozita kojima raspolaže. Kada se oba pokazatelja posmatraju zajedno, neto zaduženost na kraju juna bila je nešto veća nego tri mjeseca ranije.

Depoziti smanjeni na 533 miliona eura

Državni depoziti na kraju juna iznosili su 533,4 miliona eura, u odnosu na 650,5 miliona krajem marta.

U taj iznos uključeno je i zlato, čija je vrijednost na kraju izvještajnog perioda iznosila 135,8 miliona eura.

Kako pokazuje tabela, promjene ključnih pokazatelja tokom drugog kvartala izgledale su ovako:

Učešće duga u BDP-u obračunato je na osnovu projekcije ovogodišnjeg BDP-a od 8,59 milijardi eura, a ne konačnog podatka o ostvarenom ekonomskom rezultatu za 2026. godinu.

Za glavnicu i kamate plaćeno 186,7 miliona eura

Crna Gora je od aprila do kraja juna za otplatu glavnice i kamata izdvojila ukupno 186,7 miliona eura. Na glavnicu se odnosilo približno 159,9 miliona, a na kamate 26,9 miliona eura.

Istovremeno je povučeno 48 miliona eura kredita, u cjelosti iz ranije zaključenih aranžmana. Najveći pojedinačni iznos odnosio se na Plan rasta – 20,6 miliona eura. Za više projekata finansiranih preko Međunarodne banke za obnovu i razvoj povučeno je 14,8 miliona, dok je za nabavku patrolnih brodova za Vojsku Crne Gore povučeno 10 miliona eura.

Za dionicu auto-puta Mateševo–Andrijevica povučen je milion eura, a za projekte vodosnabdijevanja i otpadnih voda 1,6 miliona.

Spoljni državni dug smanjen je za 44,6 miliona, na 4,76 milijardi eura, dok je unutrašnji dug pao za 64,7 miliona, na približno 238 miliona eura. Dug lokalnih samouprava iznosio je 25,7 miliona eura.

Ugovoreno još 185 miliona eura kredita

Tokom drugog kvartala zaključena su i četiri nova kreditna aranžmana, ukupne vrijednosti 185 miliona eura, iz kojih do kraja juna nije bilo povlačenja sredstava.

Riječ je o 100 miliona eura za drugu tranšu zajma za razvojne politike kod Francuske razvojne agencije, 40 miliona za reformu upravljanja otpadom, 27 miliona za opremanje zdravstvenih ustanova i 18 miliona eura za projekat „Šume Crne Gore za zajednički prosperitet“.

Ove ugovorene iznose zato treba razlikovati od 48 miliona eura stvarno povučenih tokom kvartala.

Najveći dio duga čine međunarodne obveznice

Obveznice emitovane na međunarodnom tržištu, sa stanjem od približno 2,79 milijardi eura, predstavljaju najveću stavku državnog duga. Obaveze prema kineskoj Exim banci iznosile su 543,1 milion eura.

Prema prikazu strukture duga na četvrtoj strani izvještaja, 79,4 odsto državnog duga ima fiksnu kamatnu stopu, dok je preostalih 20,6 odsto vezano za promjenljive stope, uglavnom EURIBOR.

Uz realizovane valutne svopove, udio duga izraženog u eurima iznosi 99,74 odsto, čime je znatno ograničena izloženost promjenama deviznih kurseva.

Dug po osnovu izdatih državnih garancija na kraju juna iznosio je dodatnih 115,2 miliona eura, odnosno 1,3 odsto BDP-a. Tokom drugog kvartala nije zaključena nijedna nova državna garancija.