Crna Gora je u prvih šest mjeseci 2026. godine zabilježila deficit javnih finansija od 121,2 miliona eura, odnosno 1,4% procijenjenog bruto domaćeg proizvoda (BDP), pokazuju podaci Ministarstva finansija u koje je portal Investitor imao uvid.

Deficit je znatno manji od planiranih 260,6 miliona eura, ali je istovremeno za 8,9 miliona, odnosno 7,9%, veći nego u istom periodu 2025. godine.

Analiza Ministarstva formalno se odnosi na drugi kvartal, ali prikazuje kumulativne rezultate za period od januara do kraja juna.

Prihodi rasli 9,7%, ali potrošnja nešto brže
Konsolidovani javni prihodi u prvom polugodištu iznosili su 1,6648 milijardi eura, što odgovara udjelu od 19,4% procijenjenog BDP-a od 8,56 milijardi eura.

Prihodi su u odnosu na prošlu godinu povećani za 147 miliona eura ili 9,7%, dok su plan premašili za 21,8 miliona, odnosno 1,3%.

Istovremeno je javna potrošnja dostigla 1,786 milijardi eura ili 20,9% BDP-a. Rashodi su bili 155,9 miliona eura veći nego prošle godine, što predstavlja rast od 9,6%, ali su u odnosu na plan ostali niži za 117,6 miliona eura ili 6,2%.

To znači da su rashodi u apsolutnom iznosu porasli više od prihoda, zbog čega je deficit u odnosu na prošlu godinu uvećan za gotovo devet miliona eura.

Oko 84% boljeg rezultata posljedica nižih rashoda
U odnosu na plan, rezultat javnih finansija bolji je za 139,3 miliona eura. Međutim, detaljnija analiza pokazuje da je samo 21,8 miliona tog poboljšanja došlo od prihoda većih od plana.

Preostalih 117,6 miliona eura, odnosno oko 84% ukupne razlike, posljedica je nižeg izvršenja rashoda.

Ministarstvo navodi da je odstupanje uglavnom rezultat dinamike dospijevanja obaveza. Značajan dio razlike odnosi se na kapitalnu potrošnju: ukupni kapitalni izdaci države i opština iznosili su 174,8 miliona eura, što je 66,2 miliona ili 27,5% manje od plana.

Na nivou državnog budžeta kapitalni izdaci dostigli su 114,8 miliona eura. To je 5,6 miliona više nego prošle godine, ali čak 65 miliona eura ili 36,2% manje od planiranog iznosa.

Zato više nego dvostruko bolji budžetski rezultat u odnosu na plan ne treba posmatrati samo kao posljedicu rasta naplate, već i sporije realizacije planirane potrošnje, posebno kapitalnih projekata.

PDV donio 638,6 miliona eura
Prihodi državnog budžeta u periodu januar–jun iznosili su 1,437 milijardi eura. Bili su 114,3 miliona ili 8,6% veći nego prošle godine i 26,5 miliona iznad plana.

Najveći pojedinačni prihod ostvaren je od poreza na dodatu vrijednost, čija je naplata dostigla 638,6 miliona eura. Prihodi od PDV-a povećani su za 36,6 miliona ili 6,1% u odnosu na prošlu godinu.

Doprinosi su donijeli 211,8 miliona eura, što je rast od 27,7 miliona ili 15,1%. Plan naplate doprinosa premašen je za 10,9 miliona eura.

Od poreza na dobit pravnih lica naplaćeno je 215,4 miliona eura, 2,5% više nego godinu ranije, ali 4,9 miliona manje od plana.

Prihodi od akciza iznosili su 180,7 miliona eura i povećani su za 7,8 miliona, dok je od poreza na dohodak fizičkih lica u državni budžet uplaćeno 57,8 miliona eura – 24,2% više nego u prvih šest mjeseci prošle godine.

Subvencije 67% iznad plana, za kamate gotovo 99 miliona
Izdaci državnog budžeta dostigli su 1,552 milijarde eura, što je 118,9 miliona ili 8,3% više nego prošle godine. U odnosu na plan bili su manji za 115,3 miliona eura.

Za bruto zarade i doprinose na teret poslodavca izdvojeno je 357,3 miliona eura, približno 14 miliona više nego godinu ranije.

Transferi za socijalnu zaštitu iznosili su 567,2 miliona eura i povećani su za 23,7 miliona, dok su transferi institucijama, pojedincima, nevladinom i javnom sektoru dostigli 228,9 miliona eura.

Za kamate je plaćeno 98,7 miliona eura, oko 18 miliona ili 22,4% više nego u istom periodu prošle godine.

Posebno se izdvaja rast subvencija, koje su dostigle 37,8 miliona eura i bile 15,2 miliona ili 67,4% iznad plana. Ministarstvo navodi da je odstupanje dominantno nastalo kod subvencija Zavoda za zapošljavanje poslodavcima koji zapošljavaju osobe sa invaliditetom.

Otplata duga iznosila je 229,6 miliona eura, dok je državni budžet prvo polugodište završio sa deficitom od 114,3 miliona eura. Taj deficit je 55,4% manji od planiranog, ali je 4,2% veći nego prošle godine.

Opštinski deficit porastao na sedam miliona eura
Izvorni prihodi lokalnih samouprava iznosili su 227,5 miliona eura, što je 32,7 miliona ili 16,8% više nego u prvoj polovini 2025. godine. U odnosu na plan bili su manji za 4,7 miliona eura.

Opštinska potrošnja dostigla je 234,5 miliona eura i povećana je za 37 miliona ili 18,7%. Kako su izdaci rasli brže od prihoda, deficit lokalnih samouprava povećan je sa 2,7 miliona na sedam miliona eura.

Kapitalni izdaci opština iznosili su 60 miliona eura, 9,2% više nego prošle godine, dok su depoziti lokalnih samouprava povećani za 2,1 milion eura.

Prihodi snažni, konačan rezultat zavisiće od potrošnje
Polugodišnji podaci potvrđuju nastavak snažnog nominalnog rasta javnih prihoda, posebno naplate PDV-a, doprinosa i poreza na dohodak.

Ipak, javna potrošnja u apsolutnom iznosu raste nešto brže od prihoda, dok je najveći dio boljeg rezultata u odnosu na plan posljedica odložene ili sporije realizacije rashoda.

Kretanje deficita do kraja godine zato će u velikoj mjeri zavisiti od toga koliko će neizvršenih obaveza, posebno iz kapitalnog budžeta, dospjeti na naplatu u drugoj polovini 2026.