To je niži konačni podatak u odnosu na procjenu Vlade o rastu od 3,8 odsto BDP-a za 2024. godinu iz Fiskalne strategije 2024-2027.

Prema istoj metodologiji, realni rast BDP-a u drugom kvartalu ove godine iznosio je 3,5 odsto, dok je u prvom kvartalu bio 2,8 odsto.

Vada je u Fiskalnoj strategiji ove godine očekivala rast od 4,8 odsto, ali je kasnije korigovala procjene na 3,5 odsto, dok je plan prihoda za ovu godinu ostao prema ranijoj višoj stopi rasta ekonomije.

Pomoćnica direktora Monstata za Sektor makroekonomske statistike, nacionalne račune i cijene mr Branka Šušić Radovanović ukazala je da su novi podaci, u odnosu na ranije obračune, uključili podatke iz popisa stanovništva, domaćinstava i stanova 2023, popisa poljoprivrede 2024 i administrativne izvore podataka, kao i da su u cilju poboljšanja tačnosti i konzistentnosti nacionalnih računa, metodološka unapređenja postignuta u obračunu kategorije potrošnje neprofitnih institucija koje pružaju usluge domaćinstvima (NPISH), imputirane rente i takozvano prilagođavanja za iscrpnost odnosno procjena sive ekonomije – prihoda od trgovine drogom, prostitucije…

Ona je kazala da je najveću stopu rasta u prošloj godini imala prerađivačka industrija od 24,4 odsto, dok je i prošle godine i u prva dva kvartala ove godine najveći uticaj po potrošnjoj metodi imao rast lične potrošnje.

Monstat je uradio reviziju ranijih podataka o BDP-u od 2006. do 2023. godine, prema kojim je nominalni BDP za 2023. godinu povećan je za 1,5 odsto, dok je za period 2006–2022 u prosjeku smanjen za 0,6 odsto procentnih poena.

Šušić Radovanović je kazala da je prelazak na novu metodologiju i revizije BDP-a bilo planirano da se radi u 2026. godini, ali da je Vlada tražila da se to uradi ranije zbog zatvaranja poglavlja 18 u procesu pridruživanja Evropskoj uniji, zbog čega su i prihvatili da to urade u ovoj godini.

Ona je navela da su u ovome imali veliku pomoć Eurostata i stranih eksperata.