Crna Gora će u narednim mjesecima pripremiti Program ekonomskih reformi (PER) za period 2027–2029. godine, dokument koji će sadržati srednjoročne projekcije ekonomskog rasta, inflacije, zaposlenosti, javnih prihoda i rashoda, budžetskog deficita i državnog duga.
Prema Informaciji Ministarstva finansija, koja je razmatrana na sjednici Vlade, dokument mora biti usklađen sa Reformskom agendom Crne Gore i dostavljen Evropskoj komisiji najkasnije do 15. januara 2027. godine.
PER je jedan od ključnih dokumenata u ekonomskom dijalogu Crne Gore sa Evropskom unijom. Priprema se od 2015. godine, a njegov cilj je da zemlju postepeno pripremi za učešće u sistemu koordinacije ekonomskih i budžetskih politika koji važi među članicama EU.
Devet preporuka Evropske komisije
U Vladinoj informaciji izdvojeno je devet preporuka Evropske komisije koje bi trebalo uzeti u obzir prilikom pripreme novog programa:
- ograničiti tekuću potrošnju;
- uspostaviti i obezbijediti funkcionisanje Fiskalnog savjeta;
- preispitati postojeća fiskalna pravila i pripremiti predloge za njihovo moguće jačanje;
- pripremiti i dostaviti Komisiji konkretne predloge za smanjenje poreskih rashoda;
- uspostaviti centralizovano praćenje državnih preduzeća i unaprijediti njihovo upravljanje i finansijske rezultate;
- poboljšati kapacitete za izradu dugoročnih ekonomskih i fiskalnih projekcija;
- nastaviti temeljniju procjenu kretanja cijena i mogućih neusklađenih efekata;
- dodatno ojačati makroprudencijalni okvir, odnosno sistem zaštite finansijske stabilnosti;
- obezbijediti da pravni okvir Razvojne banke Crne Gore bude usklađen sa pravnom tekovinom Evropske unije.
Najosjetljivije preporuke odnose se na ograničavanje tekuće potrošnje i kontrolu državnih kompanija. Tekuća potrošnja obuhvata, između ostalog, zarade u javnom sektoru, socijalna davanja, subvencije i druge redovne troškove države, za razliku od kapitalnih izdataka za infrastrukturu i razvojne projekte.
Poreski rashodi, čije smanjenje takođe traži Evropska komisija, predstavljaju prihode kojih se država odriče kroz poreska oslobađanja, niže stope, olakšice i izuzetke za pojedine djelatnosti ili kategorije obveznika.
Državne firme pod strožim nadzorom
Poseban akcenat stavljen je na centralizovano praćenje državnih preduzeća, njihovo korporativno upravljanje i finansijske rezultate.
Praktično, to znači da Evropska komisija očekuje jasniju sliku o poslovanju kompanija u državnom vlasništvu, njihovim obavezama, gubicima i rizicima koje mogu prenijeti na državni budžet.
Istovremeno, od Crne Gore se traži da preispita funkcionisanje postojećih fiskalnih pravila i u punoj mjeri osposobi Fiskalni savjet, nezavisno tijelo koje bi trebalo da ocjenjuje budžetske projekcije i prati da li Vlada poštuje ograničenja koja se odnose na deficit, potrošnju i javni dug.
Reforme moraju dobiti mjerljiv ekonomski efekat
Jedna od najvažnijih novina u pripremi programa jeste čvršće povezivanje PER-a sa Reformskom agendom Crne Gore.
Novi dokument moraće da pokaže kako će reforme i investicije predviđene Reformskom agendom uticati na privredni rast, zaposlenost, spoljnotrgovinski bilans, budžetske prihode i državnu potrošnju.
Za mjere za koje se očekuje snažan pozitivan uticaj na rast BDP-a biće potrebno dostaviti pouzdane i na podacima zasnovane procjene. Očekivani efekti na budžetske prihode i rashode moraće da budu prikazani za svaku godinu koju obuhvata program.
U fiskalnom dijelu biće obuhvaćeni izvršenje budžeta u 2026. godini, planovi za 2027, srednjoročni budžetski izgledi, kretanje javnog duga, kvalitet javnih finansija i dugoročna fiskalna održivost.
Makroekonomski dio sadržavaće podatke i projekcije o rastu BDP-a, inflaciji, zaposlenosti i zaradama, kreditnoj aktivnosti, bankarskom i finansijskom sektoru, tekućem računu i međunarodnoj investicionoj poziciji zemlje.
Nacrt krajem novembra, javna rasprava u decembru
Priprema Programa ekonomskih reformi odvijaće se tokom druge polovine 2026. godine. Nakon formiranja radne grupe, u oktobru i novembru planirane su konsultacije sa Evropskom komisijom, uključujući posebnu PER misiju predstavnika Generalnog direktorata za susjedstvo i pregovore o proširenju i Generalnog direktorata za ekonomska i finansijska pitanja.
Nacrt kompletnog dokumenta trebalo bi da bude pripremljen krajem novembra.
Javna rasprava planirana je za prvu polovinu decembra, kada će dokument biti dostavljen i skupštinskom Odboru za ekonomiju, finansije i budžet. Nakon toga bi ga Vlada usvojila i uputila Evropskoj komisiji.
Na osnovu dostavljenog programa, Evropska komisija i Evropska centralna banka tokom februara i marta pripremiće ocjenu crnogorskih ekonomskih i fiskalnih politika. Proces se završava ekonomskim i finansijskim dijalogom sa ministrima finansija država članica EU i usvajanjem zajedničkih preporuka za narednih 12 mjeseci.
