Artelija će u pismu, u čiji je nacrt “Dan” imao uvid, predložiti sveobuhvatan pristup razvoju dvije vazdušne luke, koji bi povezao hitne potrebe za unapređenjem infrastrukture sa srednjoročnim investicijama i dugoročnom strategijom razvoja crnogorskih aerodroma. “Dan” je nedavno najavio da će do kraja oktobra jedna francuska kompanija dostaviti Vladi pismo o namjerama za izradu master plana.
Francuzi smatraju da bi kvalitetan master plan za oba aerodroma trebalo da objedini tri vremenska horizonta za donošenje odluka, počev od neposrednih prioriteta za 2027. godinu, preko razvojnog programa do 2035, pa do nacionalne vizije koja bi obuhvatila period do 2050.
“Smatramo da bi oba cilja trebalo ostvarivati istovremeno, kako bi hitne aktivnosti bile usklađene sa budućim proširenjem i dugoročnim odlukama o javnim investicijama”, navedeno je u pismu, u kojem se naglašava potreba da se kratkoročne intervencije povežu sa koherentnim okvirom dugoročnog planiranja.
Artelijin prvi prioritet odnosi se na 2027. godinu, kada bi aerodromi trebalo da budu spremni za nastavak rasta saobraćaja i dočekaju narednu ljetnju sezonu sa unaprijeđenom infrastrukturom. Francuzi u tom dijelu predlažu jačanje operativne otpornosti i realizaciju prioritetnih unapređenja, uz uslov da oba aerodroma tokom radova nastave bezbjedno da funkcionišu.
Drugi period obuhvata 2027–2035. godinu i podrazumijeva izradu razrađenog investicionog programa koji bi omogućio da se projekti kandiduju za finansiranje i realizaciju. Plan bi trebalo da obuhvati scenarije kretanja saobraćaja i potrebnih kapaciteta, razvoj terminala, poletno-sletnih staza, platformi za parkiranje aviona, rulnih staza i pristupne infrastrukture sa kopnene strane aerodroma. Pored toga, trebalo bi utvrditi procijenjene troškove, prioritete ulaganja, dinamiku realizacije, rizike i moguće modele finansiranja.
Treći horizont obuhvata period do 2050. godine. U tom dijelu master plan bi trebalo da definiše dugoročnu nacionalnu viziju razvoja aerodroma, uz uvažavanje komplementarnih uloga Podgorice i Tivta, turističkih kretanja, sezonskih vršnih opterećenja, saobraćajne povezanosti i održivosti.
Artelija sugeriše da bi trebalo objektivno procijeniti i alternativne razvojne scenarije i modele upravljanja, bez unaprijed zauzetog stava o tome kako će aerodromi ubuduće biti organizovani.
Izrada master plana trebalo bi da košta između dva i po i tri miliona eura. Vlada treba da odluči da li će kompaniju koja će raditi master plan izabrati na osnovu međudržavnog sporazuma ili će raspisati međunarodni tender.
Francuska grupa navodi da je riječ o nezavisnoj inženjerskoj i konsultantskoj kompaniji, koja ima više od 11.000 stručnjaka u preko 40 zemalja i ostvarene prihode od 1,35 milijardi eura u 2025. godini. Njena specijalizovana jedinica Artelija erports ima 26 godina iskustva u aerodromskom inženjeringu, a među projektima na kojima su radili navode se međunarodni aerodromi Daxing u Pekingu, Zayed u Abu Dabiju, Hamad u Dohi i aerodrom u Bahreinu.
