Razlika je 1,7 procentnih poena. U odnosu na avgust, stopa je porasla u Crnoj Gori sa 4,6 na 5,5 odsto, a u EU sa 3,2 na 3,8 odsto.

U Crnoj Gori se najveći pritisak vidi kod goriva i maziva za motorna vozila. Njihove cijene bile su 32,8 odsto više nego u septembru prošle godine, a toj stavci pripada i najveći doprinos godišnjoj inflaciji.

Prema domaćem indeksu MONSTAT-a, potrošačke cijene ukupno su porasle 5,2 odsto za godinu, odnosno 0,5 odsto u odnosu na avgust.

U eurozoni, glavni pritisak dolazio je od energenata: njihove cijene bile su 18,9 odsto više nego godinu ranije i dale su najveći doprinos ukupnoj inflaciji.

Godišnja stopa u eurozoni porasla je sa 3,2 odsto u avgustu na 3,8 odsto u septembru.

Prema podacima Eurostata za septembar 2026. godine, godišnja inflacija bila je najviša u Rumuniji (6,5%), Litvaniji (6,1%) i Bugarskoj (5,6%). Najniža stopa zabilježena je u Švedskoj (1,0%), dok su Mađarska i Danska imale sljedeću najnižu stopu, po 2,1%

Island, Norveška, Švajcarska i Lihtenštajn su članice Evropskog udruženja za slobodnu trgovinu (EFTA), ali nijesu članice EU.

Eurostat za septembar 2026. navodi da je stopa inflacije Islanda (5,4%), Norveške (3,4%) i Švajcarske (1,2%), dok za Lihtenštajn nema podataka.

Eurostat napominje da uporedivost podataka zemalja koje nijesu članice EU može varirati.