On je istakao da je četvrt vijeka pratio javne nabavke i međunarodne tendere.

“Napisao sam prvu publikaciju o toj temi u Crnoj Gori još 2001. godine. Znam kako izgleda čist postupak. I znam kako izgleda postupak u kojem se pravila mijenjaju usred igre. Ovaj drugi slučaj imamo pred sobom. Tenderska komisija je prvo ocijenila tehničke ponude. CAAP je bio iznad praga, Incheon ispod. Po slovu tenderske dokumentacije, Korejci nijesu smjeli da uđu u finansijsku fazu. Onda je došao savjetnik, došao je pritisak, došlo je novo bodovanje istih, neizmijenjenih papira — i iznenada je sve postalo moguće. Komisija koja jednog dana kaže „ne prolazi“, drugog dana kaže „prolazi“. To nije evaluacija. To je korekcija ishoda. U ozbiljnoj državi to se zove visok rizik korupcije. Kod nas se zove „nastavak sjednice“. Kada se ovome dodaju i poslovne veze premijera Spajića sa Korejcem Do Kvonom u vezi s prevarama sa kriptovalutama i sapunica oko vještačenja njegovog laptopa i izručenja, rizik od korupcije postaje jasan i izvjestan”, dodao je Medojević.

Potom je, rekao je, finansijska matematika uradila svoje: ko više nudi udio u prihodu, taj pobjeđuje na papiru.

“Incheon je pobijedio na papiru. Pa je odustao. Sad CAAP nudi skoro iste brojke koje je nudio onaj koji je pobjegao, produžava garanciju do 2027. i prijeti Briselom. Kao da je Crna Gora dužna da završi prljav posao samo zato što je jedan igrač izašao, a drugi ostao. Nije dužna. Zakon o koncesijama daje koncedentu pravo da, ako prvorangirani odustane, pozove sljedećeg ili poništi oglas. To „može“ nije „mora“. I nije slučajno napisano. Država nije služavka ponuđača”, naveo je lider PzP-a.

Naglasio je da je država vlasnik strateškog resursa.

“Aerodromi u Podgorici i Tivtu nijesu skladište. To su kapije zemlje, instrument turističke i saobraćajne politike, i imovina koja već posluje s profitom. Kad državno preduzeće zarađuje, a neko vam i dalje priča da morate predati upravljanje na trideset godina da biste imali novac za terminal — slušate priču koja se u ovoj zemlji priča od privatizacije Telekoma, Kombinata aluminijuma i svega ostalog što je „moralo“ da se proda da bi se „razvijalo“. CAAP ima pravo da se žali. Ima pravo da ide na sud. Ima pravo da kaže da je prvo bodovanje bilo zakonitije od drugog”, istakao je Medojević.

To, kako je rekao, treba ispitati.

“Ne u kabinetima, nego u Specijalnom državnom tužilaštvu, od 2018. do danas: ko je mijenjao pravila, ko je uticao na komisiju, zašto se isti dokument dva puta različito boduje, koje su veze i interesi stajali iza favorizovanja jednog, pa zatim naglog odustajanja tog istog. Visoki profil, element inostranosti, višegodišnji postupak. To nije tema za otvoreno pismo. To je tema za istragu. Ali CAAP nema pravo da od jednog spornog tendera pravi zamku: ili nama koncesiju, ili ste protiv Evrope. Evropa ne traži da kandidat završi nezakonit ili sumnjiv postupak. Evropa traži da postupak bude jednak, predvidljiv i čist. Nastaviti truli tender samo zato što je ostao jedan ponuđač, pa još i naknadno „popraviti“ ponudu van originalne evaluacije — to nije usklađivanje s acquis-om. To je legalizacija haosa”, ocijenio je predsjednik PzP-a.

I zato je, rekao je, stav jasan.

“Tenderski postupak za koncesiju Aerodroma treba poništiti. Ne zato što je CAAP loš operater, niti zato što je Incheon bio dobar. Treba ga poništiti zato što je od početka bio opterećen netransparentnošću, izmjenom pravila u toku igre, političkim uplivom i sumnjom da se državni interes miješa s tuđim. Aerodrome treba zadržati u državnom vlasništvu, profesionalizovati upravljanje, koristiti profit, povoljne kredite i evropske fondove koji stoje na raspolaganju javnom vlasniku, i raditi infrastrukturu po master planu — ne po ultimatumu onoga ko je ostao posljednji u trci”, naveo je Medojević.

Kako je istakao, ko danas kaže da nema alternative koncesiji, laže.

“Alternativa postoji. Zove se država koja vjeruje da može da upravlja onim što joj pripada. Sve ostalo je stara pjesma: prvo se tender zakomplikuje, onda se kaže da je kasno za odustajanje, pa se na kraju nekom stranom konzorcijumu preda ključ od kapije — jer je „procedura u toku“. Procedura jeste u toku. Ali nije sveta. Sveta je samo imovina naroda. I nju ne smije da uzme ni onaj ko je prvi pobjegao, ni onaj ko je drugi ostao, ako je put do te imovine bio pogrešan”, poručio je Medojević.