Ovim zakonom, kako se navodi u obrazloženju prijedloga Ministarstva finansija (MF), biće sprovedena potpunija integracija FS u budžetski ciklus, precizirana fiskalna pravila, uspostavljen zakonski okvir za dubinsku analizu potrošnje, formalizovan sistem upravljanja javnim investicijama te obezbijeđena potpuna vidljivost svake potrošačke jedinice koja će dobiti sopstvenu budžetsku poziciju i snositi odgovornost za zakonito i namjensko trošenje dodijeljenih sredstava, prenosi Pobjeda.
Prenos sredstava
Potrošačke jedinice više neće morati da neutrošene sopstvene prihode na kraju godine vrate u budžet, jer je to dovodilo do neracionalnog trošenja u decembru. Zato će se omogućiti pravo prenosa ovih i sredstava od donacija i evropskih fondova u narednu fiskalnu godinu.
“Ovim se stvara direktan finansijski podsticaj potrošačkim jedinicama koje ostvaruju sopstvene prihode da unaprijede efikasnost poslovanja, a što efikasnije posluje, više raspolaže akumuliranim sopstvenim sredstvima bez vremenskog ograničenja. Eliminacijom tzv. decembarske potrošnje poboljšava se kvalitet rashoda i unapređuje planiranje”, navodi se u obrazloženju.
Bez tih zakonskih izmjena, kako se navodi, ne bi se moglo adekvatno odgovoriti na savremene zahtjeve upravljanja javnim finansijama u kontekstu EU integracija.
Fiskalnom savjetu se proširuje nadležnost na obavezu davanja mišljenja na Srednjeročni budžetski okvir (SBO). Riječ je o dokumentu koji premošćuje jaz između Fiskalne strategije i godišnjeg budžeta.
“SBO sadrži projekcije osnove izdataka u srednjem roku, pregled po programskoj strukturi, limite potrošnje po potrošačkim jedinicama na nivou grane i uticaj na fiskalne kriterijume za tekuću u naredne tri godine. Uvođenje SBO je direktna transpozicija evropske direktive koja nalaže uspostavljanj e vjerodostojnog i efektivnog nacionalnog SBO s horizontom planiranja od najmanje tri godine i koji zahtijeva da godišnji budžet bude konzistentan sa odredbama tog okvira”, stoji u obrazloženju teksta zakona.
Iz MF ocjenjuju da će ovaj propis imati pozitivan uticaj na potrošačke jedinice kroz uvođenje obavezujućih limita i jača odgovornost za postizanje rezultata. Eliminisaće se anonimnost u trošenju javnih sredstava kroz vidljivost svake potrošačke jedinice i stvoriti osnov da se mjere učinci svake pojedinačne institucije. Jača se i parlamentarni nadzor na budžetskim procesom kroz obavezno mišljenje FS na predlog budžeta i smjernice, te izvještaj FS o primjeni fiskalnih pravila. Za građane će, kako se navodi, to značiti veću fiskalnu transparentnost, bolje uslove javnog sektora te dugoročnu fiskalnu stabilnost.
Disciplina i rizik
“Dugoročna fiskalna disciplina i smanjeni rizik fiskalnih šokova povećavaju predvidljivost makroekonomskog okruženja, što je ključan faktor investicionih odluka. Biće poboljšan i kreditni rejting te povećana apsorpcija evropskih fondova”, navodi se u obrazloženju.
Osim što se FS proširuje nadležnost, dozvoljava se i mogućnost da se angažuju i akademski stručnjaci.
Tri člana, među kojima će se birati predsjednik FS, moraće da osim fakultetskog obrazovanja, imaju i deceniju iskustva u ovim oblastima te da uživaju visok profesionalni ugled.
Mandat će im trajati šest godina, predsjedniku dvije, a zabranjeno je da budu članovi organa političkih partija te da obavljaju djelatnosti koje bi mogle ugroziti njihovu nezavisnost.
FS će davati i mišljenja na Fiskalnu strategiju, budžet, fiskalni uticaj propisa, zakona i strateških dokumenata, ocjenjivati primjenu kriterijuma fiskalne odgovornosti i makroekonomske projekcije, te pratiti stanje i kretanje javnih finansija u cjelini.
Rad FS biće javan, a mišljenja, ocjene i zaključke će objavljivati na internet stranici. Imaće pristup svim statističkim i finansijskim podacima koji su im potrebni za obavljanj e poslova, uz obavezu državnih organa, pravnih lica i privrednih društava da ih dostave u propisanom roku.
FS će imati i pravo da javno i samoinicijativno komunicira o svakom pitanju iz nadležnosti preko medija, saopštenja i javnih rasprava.
Institucije koje ne postupe u skladu sa njihovim mišljenjem, moraće Skupštini dostaviti obrazloženje za to. Rad FS biće predmet eksterne evaluacije najmanje jednom u pet godina koju će sprovoditi nezavisni eksterni evaluatori birani na osnovu javnog poziva. Kao uslov nezavisnosti članova predviđeno je da zarade budu u rangu predsjednika i članova Senata Državne revizorske institucije. Stručnu i administrativnu podršku njihovom radu pružaće Sekretarijat, a sekretar će biti imenovan putem javnog konkursa. FS će imati pravo da angažuje i eksterne stručnjake i obrazuje radna i savjetodavna tijela, a troškovi funkcionisanja bi godišnje mogli iznositi oko pola miliona eura.
Zakon uvodi mehanizam fiskalne konvergencije, klauzule za vanredne okolnosti koje omogućavaju privremena odstupanja od Mastriških pravila koja propisuju da deficit bude ispod tri odsto BDP, a javni dug ispod 60 odsto BDP-a. Umjesto dosadašnjih ad hoc analiza, uvodi se dubinska analiza potrošnje čime se stvara osnova za racionalizaciju i prestrukturiranje javnih rashoda prema prioritetima.
Ovim propisom biće uređen i sistem upravljanja javnim investicijama, imajući u vidu da je ocijenjeno da upravljanje kapitalnim projektima zahtijeva centralizovanu evidenciju, standardizovane kriterijume prioritizacije i koordinaciono tijelo.
Tako se uvodi Registar javnih investicija i Savjet za upravljanje javnim investicijama, što, kako se navodi u dokumentu, stvara uslove za sistematičniji pristup planiranju i realizaciji investicija.
MF, zbog poboljšanja fiskalne discipline i sistema dubinskih analiza, očekuje godišnje uštede između dva i pet odsto, ali i veću apsorpciju EU fondova zbog boljeg sistema upravljanja i kontrole.
Ministarstvo planira i da osnuje Akademiju finansija koja će sprovoditi obuke i edukativne programe u cilju kontinuiranog stručnog usavršavanja državnih i lokalnih službenika.
