Vuksanović je kazao da s obzirom na to da se radi o temi koja je od javnog interesa i da se radi o državnom preduzeću, koje je vrijedno državno preduzeće u smislu da je monopol, da sve godine ostvaruje profit i da se radi o jednoj jakoj važnoj odluci Vlade, to jeste tema koja je politička i na kraju dana ćete imati da će i poslanici morati da se izjasne, s obzirom na to da je cijena preduzeća, ponovnom procjenom, procijenjena na nekih 240, 250 miliona eura.
Istakao je da tek treba da se vidi da li je to pitanje za Specijalno državno tužilaštvo.
“To tek treba da vidimo. Vidjećemo kako će se prvo poslanici u Skupštini odrediti prema tome, dakle, da li će doći do samog potpisiavanja tog ugovora. Ako ipak dođe, kao što bih negdje mogao da pretpostavim, s obzirom na to da Vlada stoji iza ovakvog aranžmana, da ima većinu u Skupštini, onda definitivno, s obzirom na sve ono što smo slušali od početka koncesionog procesa pa do danas, a pogotovo u poslednjih godinu i po, vrlo lako može da se desi da se i SDT zainteresuje za ovaj slučaj”, kazao je Vuksanović.
Dodao je da bi to moglo da se desi i prije i nakon potpisivanja ugovora.
“Mi to ne znamo. SDT, pretpostavljam, radi svoj posao i prati sve ono što se dešava u javnosti. Ovo je vrlo važna tema”, istakao je Vuksanović.
Smatra da politički narativ “jede supstancu i stvarnu suštinu cijele priče” i dodao je da je koncesioni ugovor samo po sebi sporan.
“Znate da se u medijima spekuliše, od strane predstavnika Vlade, da se radi o aranžmanu koji u ukupnom iznosu treba da iznosi milijardu. Kada čujemo te milijarde odmah nas asocira na onu čuvenu milijardu iz Japana u Pljevlja, pa neke druge stotine miliona, a na kraju, ili nema ništa od toga, ili imamo štetu. Ta milijarda se sastoji od 100 miliona jednokratne koncesione naknade, 600 miliona koji je planirani prihod u narednih 30 godina i oko 300 miliona investicija. Ovdje je sporno što se jednokratna koncesiona naknada od 100 miliona nije promijenila za trajanje od sedam godina”, naveo je Vuksanović.
Dodao je da su prihodi kompanije porasli za skoro 50 odsto u periodu od 2018. godine, kada je krenuo proces koncesije, do 2026. godine.
“Razlika u neto profitu je više od jedne trećine, bila je 9,6 sada je oko 13 miliona. Broj putnika porastao je za skoro 30 odsto, a knjigovodstvena vrijednost same kompanije porasla je za skoro 90 odsto, bila je nešto ispod 150, a sada je oko 250 miliona. Nikakve logike nema da inicijalna koncesiona naknada ostane na nivou na kom je bila 2018. godine. To je ono čime bi trebalo da se pozabavi stručna javnost ili eventualno SDT. Mora se analizirati zbog čega i kako je Vlada mogla da naloži da se ponovo procijeni vrijednost kompanije, a da pri tome ne revidira inicjalnu koncesionu naknadu. To je supštinski problem”, kazao je Vuksanović.
Istikao je da nije pitanje da li je neko protiv same koncesije i dobrog investitora, već da je sporan sam proces.
“Reputacija Inčeona nije sporna, ali jeste sporan sam proces”, istakao je Vuksanović.
Poslanik GP URA Zoran Mikić kazao je da smatra da poslanici u Skupštini Crne Gore ne treba da podrže odluku o koncesiji.
“Ne mislim da bi ijedan poslanik svoju nekretninu prodao ili dao u zakup po tržišnim uslovima iz 2018. godine. Kada niste spremni da date nešto vaše date po cijenama od prije osam godina, valjda bi bilo logično da ne budete spremni da javno dobro date po istim uslovima, jer nema ekonomske logike da važe isti uslovi kao što su važili prije osam godina”, kazao je Mikić.
Mišljenja je da sve što prati priču o koncesiji ima određene elemente kojima treba da se pozabavi SDT.
“Lično imam stav da je davanje koncesija južnokorejskoj kompaniji kompenzacija za izručivanje Do Kvona SAD-u umjesto Južnoj Koreji. Mislim da je premijer odlučio da na neki način kompenzuje. Druga stvar, evidetntno je da postoji nenormalna želja vladajuće većine i premijera da upravo Korejci dobiju to. O tome je govorio javno i transparentno i Milan Knežević i rekao da je premijer na jednom od sastanaka parlamentarne većine vršio uticaj na ostale činioce parlamentarne većine da svako izvrši uticaj na članove komisije iz njihovih partija. Mi ovdje imamo vrlo prostu stvar u svim organizovanim i sređenim društvima”, kazao je Knežević.
Smatra da je tužilaštvo trebalo da pozove i Kneževića i Spajića na razgovor u svojstvu građana da govore o ovoj tvrdnji.
“Mi ne znamo da je naša država predvidjela bilo kakve garancije koje garantuju da Korejci u jednom trenutnku neće reći: ‘Meni tržišna ekonomija i uslovi na tržištu govore da treba da baziram crnogorske aerodrome za teretni umjesto za putnički saobraćaj’, ne znam da imamo kao država zaštitu”, kazao je Mikić.
Dodao je da je država morala da zaštiti aerodrome i da ih treba razvijati u pravcu putničkog saobraćaja.
“Za nas, kao turističku destinaciju koja ima samo dva aerodroma, i gdje nema naznaka da u narednih 30 godina može još neki novi aerodrom da se napravi na teritoriji Crne Gore, mora se naći način, ako ne koncesionar, onda država kroz neke vidove olakšica za niskobudžetne avio-kompanije, jer mi po prvi put u istoriji Crne Gore imamo bazu niskobudžetne avio-kompanije u Podgorici”, kazao je Mikić.
Istakao je da je, ukoliko već mora da se daje u koncesiju, aerodrom u Tivtu bolja opcija, jer je potencijalno atraktivniji.
Dodao je da smatra da je u ovoj parlamentarnoj većini sve trgovina.
Vuksanović ocjenjuje da koncesiona naknada ne odgovara vrijednosti.
“Uradili smo neke analize i došli smo do zaključka da bi najmanja inicijalna koncesiona naknada morala da bude duplo veća, makar 200 miliona”, kazao je Vuksanović.
Dodaje da je najpovoljniji korak za državu da se koncesioni postupak obustavi.
“Da u narednom periodu od tri godine, koliki bi bio maksimalni period u kome bi se mogao ponoviti čitav koncesioni postupak, nastavi država da upravlja preduzećem na način na koji je to dosad radila, da sprovede konačno najneophodnije investicije”, kazao je Vuksanović.
Ističe da nije tačna tvrdnja da će koncesionar uraditi ono što mi nismo mogli, već da Vlada nije dala zato što se nije znalo šta će se desiti sa koncesionim postupku.
“Sa jedne strane, politički su procjenjivali kako će da se odrede prema koncesionom postupku i za to vrijeme držali kao taoca kompaniju i menadžment da ne mogu da ulažu. Koncesionar bi možda to radio i bolje, ali ako uporedite ta dva modela vi ćete vidjeti da je maltene skoro pa jednak finansijski efekat. Najbolji scenario za državu je da se koncesioni postupak poništi”, kazao je Vuksanović.
Dodao je da Skupština treba da pokuša da organizuje Anketni odbor povodom slučaja koncesije, na šta je Mikić odgovorio da je postojao odbor koji je razmatrao koncesije, ali da se ništa epohalno nije čulo.
“Na kome bi vrlo jasno pozvali ljude koji su učestvovali u samom procesu. Ovdje prije svega mislim na ljude čija su se imena provlačila tokom cijelog ovog slučaja, tu prvenstveno mislim na gospodina Nika Đeljošaja koji je bio predsjednik te komisije i koji je davao vrlo kontroverzne izjave kada je u pitanju ovaj proces. Danas svi ćute. Gospodina Đeljošaja nema nigdje. Ako nema potrebu da objašnjava široj javnosti, onda pred poslanicima treba da ima obavezu”, kazao je Vuksanović.
