Nekoliko zemalja smatra da bi, u krizama takvih razmera, trebalo da bude moguće da se privremeno obustavi prihvat zahteva za azil u okviru nove hitne procedure.

“Ako 70.000 ljudi, uglavnom mladića, stigne u jednom danu, onda to očigledno nema nikakve veze sa azilom. A ako je to slučaj, onda postojeći propisi nisu dovoljni da se to reši”, izjavio je danas austrijski ministar unutrašnjih poslova Gerhard Karner.

Ranije ove nedelje, komesar za migracije Magnus Bruner predstavio je planove za sprečavanje i rešavanje problema iznenadnih masovnih dolazaka na granice Unije koji bi mogli biti isplanirani i iskorišćeni kao oružje od strane drugih zemalja, uključujući i jačanje uloge granične agencije Fronteks, navodi portal.

Taj plan je takođe obuhvatao evropski okvir za hitno reagovanje, koji je predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pomenula u svom govoru o stanju Unije prošlog mjeseca.

“Moramo da budemo u stanju da brzo reagujemo na takve vanredne situacije kada do njih dođe”, rekao je Bruner.

On je dodao da će lideri EU nastaviti razgovore na sastanku kasnije ovog mjeseca, kao i da će Komisija na osnovu toga iznijeti predlog.

Budući da se razgovori u četvrtak nisu fokusirali na konkretne predloge za evropski okvir za hitno reagovanje, nekoliko zemalja zauzelo je stav čekanja.

Atina predlaže privremeno obustavljanje prihvata zahtjeva za azil u vanrednim situacijama, a ta ideja ima podršku nemačkih i austrijskih ministara.

Diplomate i ministri iz još tri zemlje izjavili su da će sačekati predlog Komisije prije nego što zauzmu stav. Diplomate su takođe izrazile zabrinutost zbog uticaja koji bi obustava prihvata zahtjeva za azil, što bi zapravo moglo da dovede do masovnog vraćanja migranata, postupka zabranjenog međunarodnim pravom, imala na osnovna prava, ali su se složili da je neophodno da EU raspravlja o tom pitanju.

“Očigledno postoji tenzija između prava na azil i situacije u kojoj se 80.000 ljudi pojavljuje na granici, na primer, Seute”, rekao je jedan diplomata EU, koji je želio da ostane anoniman.

EU takođe mora da razgovara o tome “šta se može, a šta ne može učiniti” u vanrednim situacijama, a da se pritom ne krše ljudska prava, dodao je diplomata.

“Nama je sasvim jasna potreba za postojanjem ovakvih mehanizama za vanredne situacije. Pitanje je samo da li bi to trebalo da bude na nivou EU ili više na nacionalnom nivou”, izjavio je švedski ministar za migracije Johan Forsel.

On je dodao da je, ako bi postojao mehanizam na nivou EU, ključno da on ne predstavlja problem za zemlje poput Finske i Poljske, koje već imaju uvedene zaštitne mere.

“U suprotnom, nema svrhe imati odgovor na nivou EU”, ukazao je Forsel.

Kako navodi Politiko, ova diskusija usmjerava debatu o migracionoj politici EU u novom pravcu koji će neminovno izazvati kontroverze, baš u trenutku kada su ministri usvojili još jednu spornu reformu koja državama članicama omogućava da tražioce azila čiji su zahtjevi odbijeni upućuju u centre za deportaciju u zemljama van bloka.

Organizacije civilnog društva kritikovale su takozvane centre za povratak nazivajući ih “pravnim crnim rupama”, ali se grupa koju čine Austrija, Nemačka, Danska, Italija i Grčka redovno sastaje kako bi pripremila teren za osnivanje takvih centara.

Španija je bila jedina zemlja koja je glasala protiv reforme, dok je Belgija bila uzdržana. Irska i Danska imaju pravo izuzeća od pravila EU u oblasti pravosuđa, pa nisu učestvovale u glasanju.