Kancelarija EU za statistiku navodi da podaci sa tržišta rada pokazuju kako je stopa zaposlenosti muškaraca u pomenutom periodu iznosila 80,8 odsto, a kod žena 70,8 odsto.
Međutim, kada je u pitanju zaposlenje sa skraćenim radnim vremenom, udio žena bio je mnogo veći (27,8 odsto) nego kod muškaraca (7,7 odsto).
Isti trend je zabilježen i kod privremenih ugovora, gdje je udio žena od 11,3 odsto bio veći nego kod muškaraca (8,9 odsto).
Najveći jaz u zaposlenosti između polova zabilježen je u Italiji, sa 19,4 odsto, Grčkoj (18,8) i Rumuniji (18,1).
S druge strane, ta razlika bila je gotovo zanemarljiva u Finskoj (0,7 odsto) i relativno mali u Litvaniji (1,4) i Estoniji (1,7).
Jaz u zaposlenosti između polova u EU smanjen je za 1,1 odsto između 2014. i 2024. godine.
Ovaj trend je zabilježen u 22 zemlje Evropske unije, s najvećim padom primjećenim na Malti (13,2 odsto), a slijede Luksemburg (7,4), Češka (4,9) i Francuska (0,2).
U Grčkoj razlika u broju zaposlenih između polova ostala nepromjenjena u pomenutoj deceniji (18,8), dok je povećana na Kipru (2,3), u Bugarskoj (1,4), Rumuniji (0,6) i Italiji (0,5).
