Pokušaj da se opiše odnos Evrope prema Donaldu Trampu postao je stalna diplomatska vježba. Da li je on partner? Povremeno. Prijetnja? Ponekad. Sila koja preoblikuje odnos sa Evropom po sopstvenim pravilima? Uvijek. Jasno je samo jedno: Evropa se suočava sa nepredvidivim, dominantnim partnerom čiji impulsi mogu preko noći da uzdrmaju čitav kontinent, , prenosi N1.
Politiko piše da, dok su stastavljali godišnju listu 28 najmoćnijih ljudi u evropskoj politici i politici javnih pitanja, jedna stvar postala je neizbježna: niko nije izvršio veći uticaj u Evropi ili na Evropu ove godine od američkog predsjednika.
To ih je natjeralo da prekrše jedno od sopstvenih pravila. Politiko 28 tradicionalno obuhvata samo Evropljane, ali sada se Trampova sjenka toliko nadvila nad evropskim prijestonicama da su njegove odluke – ili ispadi – preoblikovali sve, od budžeta za odbranu do trgovinske politike i unutrašnje politike.
Tramp je u intervjuu za Politiko iznio svoj stav o tome zašto ima toliko moći nad kontinentom
“Evropa ne zna šta da radi”, rekao je.
Kao glavni uzrok „propadanja” većine evropskih zemalja naveo je imigraciju.
“Oni žele da budu politički korektni, i to ih čini slabima”, dodao je.
Na drugom mjestu je Mete Frederiksen, premijerka Danske.
Politiko to objašnjava riječima da je njen spoj lijevo orijentisane socijalne politike i desničarske strogoće prema migracijama i odbrani postao uzor državama od Italije do Britanije. Danski model „pritvori-i-deportuj” postao je matrica za druge vlade koje žele strožiji pristup azilu. Danska pod njenim vođstvom daje najveći udio BDP-a za pomoć Ukrajini, ulaže u svoju odbrambenu industriju i snažno gura ideju evropske strateške autonomije.
Njemački kancelar Fridrih Merc je na trećem mjestu.
Merz je uticajan zato što menja pravila igre u Nemačkoj i Evropi: vodi najveću evropsku ekonomiju u pravcu veće potrošnje, jače odbrane i veće evropske samostalnosti – i to u trenutku kada EU traži novog političkog lidera, smatra Politiko.
Uprkos presudi iz 2025. i zabrani kandidovanja, Marin le Pen i dalje ima moć da ruši vlade – već je pomogla da padne francuska vlada u septembru, podseća Politiko te je stavlja na četvrto mesto.
Vrši ogroman pritisak na predsednika Makrona i glavni je arhitekta normalizacije ekstremne desnice u Francuskoj. Ako “republikanski front” oslabi (spoj glavnih partija protiv desnice), Nacionalno okupljanje može osvojiti većinu u parlamentu ili makar dovoljno glasova da traži mjesto premijera.
Vladimir Putin je na petom mjestu.
Putin već godinama nameće svoju volju Evropi širenjem sukoba. Ruski dronovi i sabotaže zatvaraju aerodrome u Kopenhagenu i Oslu, pojavljuju se iznad njemačkih baza, a Francuska optužuje Moskvu za kampanje destabilizacije. Time utiče na vlade, izbore i javno mnjenje širom kontinenta, ocjenjuje Politiko.
Od Gruzije (2008) preko Krima (2014) do Ukrajine (2022–) svaki njegov napad primorava Evropu da iznova promišlja odbranu, energetiku, ekonomiju i političko jedinstvo.
Njegov uticaj raste zbog američkog povlačenja. Kako se SAD pod Trampom distanciraju od evropske bezbednosti i pomoći Ukrajini, Putin iskorišćava vakuum, povećavajući svoj uticaj i pritisak na evropske vlade.
Ovo je cijela lista:
Donald Tramp
Mete Frederiksen
Fridrih Merc
Marin le Pen
Vladimir Putin
Najdžel Feridž
Urzula fon der Lajen
Mark Rute
Đordža Meloni
Kijer Starmer
Manfred Veber
Viktor Orban
Aleksander Stab
Volodimir Zelenski
Gabrijel Zukman
Kaja Kalas
Tereza Ribera
Danijel Ek
Emanuel Makron
Mario Dragi
Andrej Babiš
Aleksus Grinkevič
Karol Navrocki
Hajdi Rajhinnek
Andrea Orcel
Rima Hasan
Rob Džeten
Đani Infantino
