Iako prebrojavanje glasova još nije završeno, trenutni rezultati ukazuju da je oko 55 odsto birača glasalo protiv predloga, dok ga je podržalo 45 odsto.

Predlog je potekao od desničarske Švajcarske narodne stranke, koja već dugo vodi kampanju zasnovanu na protivljenju imigraciji.

Ovo sporno izjašnjavanje moglo je da dovede u pitanje sporazum o slobodnom kretanju između Švajcarske i Evropske unije.

Broj stanovnika Švajcarske naglo je porastao od 2002. godine, kada je zemlja imala 7,3 miliona stanovnika. Danas ih ima 9,1 milion, od čega 27 odsto nisu švajcarski državljani.

Međutim, čini se da argument Narodne stranke da bi ograničenje broja stanovnika smanjilo pritisak na saobraćaj, stambeni sektor i životnu sredinu nije ubijedio dovoljan broj glasača.

Iako je Švajcarska narodna stranka tvrdila da je ograničenje namijenjeno zaštiti javnih službi i životne sredine, ona ima dugu istoriju kampanja usmjerenih protiv imigracije, pri čemu je često za društvene probleme okrivljavala tražioce azila i manjinske zajednice.

Zbog čega su Švajcarci glasali protiv

Dio birača, kako se navodi, bio je zabrinut da bi takva mjera mogla da dovede do nedostatka prijeko potrebne radne snage u turizmu, bolnicama i domovima za njegu.

Drugi, posebno predstavnici švajcarske poslovne zajednice, strahovali su da bi zemlja mogla da izgubi ključan pristup jedinstvenom evropskom tržištu.

Više od polovine švajcarskih proizvoda izvozi se u Evropsku uniju, ali pristup tom tržištu zavisi od privrženosti Švajcarske principu slobodnog kretanja ljudi. Da je predlog o ograničenju broja stanovnika bio usvojen, Švajcarska bi morala da raskine taj sporazum.

Vjerovatno je i da su neki birači bili zabrinuti da bi takav potez mogao da dovede do izolacije zemlje u vremenu izražene globalne nestabilnosti.

Iako je vojno neutralna, Švajcarska, kao i druge evropske zemlje, povećava izdvajanja za odbranu i razmatra načine za bližu saradnju sa evropskim partnerima u oblasti bezbjednosti.

Švajcarski sistem direktne demokratije podrazumijeva da se sve važnije odluke donose na referendumima. Za raspisivanje glasanja na nacionalnom nivou potrebno je da predlagači prikupe 100.000 potpisa građana.