Ratifikacija prošlogodišnjeg sporazuma između američkog predsjednika i predsjednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen u EU odložena je zbog nekoliko pitanja, uključujući Trampove prijetnje invazijom na Grenland.

Evropski parlament trebalo bi da glasa u četvrtak o paktu koji uključuje sporazum da EU do 2028. godine kupi američku energiju u vrijednosti od 750 milijardi dolara, uključujući LNG, naftu i civilne nuklearne tehnologije.

Kako je objasnio komentator na društvenoj mreži X:

“Tramp je praktično postavio ultimatum za 450 miliona Evropljana: potpišite trgovinski sporazum vrijedan 750 milijardi dolara do 26. marta ili gubite povlašćen pristup američkom tečnom prirodnom gasu (LNG). Budući da je katarski Ras Lafan (17 odsto svjetskog kapaciteta) van stroja na tri do pet godina nakon iranskih napada dronovima, ruski gas iz gasovoda je prekinut, a Norveška je dostigla svoj maksimum, Amerika ostaje jedini dobavljač koji može da zadovolji potrebe Evrope. Uz skok cena LNG-a od 35–50 odsto od zatvaranja Ormuza, ovo nije impulsivan potez… ovo je najproračunatija energetska igra u istoriji SAD, koja koristi krizu kako bi se iznudila ogromna trgovinska pobeda”, objasnio je.

Američki gas

Endru Pazder, američki ambasador pri EU, izjavio je za Financial Times (FT) da je energetski aspekt trgovinskog sporazuma, potpisanog u Trampovom golf odmaralištu Ternberi u Škotskoj, ugrožen ako blok pokuša da izmeni bilo koji drugi uslov.

“Ne znam šta će se dogoditi u pogledu energetike ako ne nastave sa sporazumom. Ako se “Ternberi” ne sprovede, mislim, vraćamo se na nulu. Nisam siguran kuda bismo išli. Mislim da će Sjedinjene Države i dalje želeti da posluju sa Evropom, ali uslovi možda neće biti tako povoljni. Okruženje sigurno neće biti tako povoljno. A… ima i drugih kupaca tamo negdje”, rekao je Pazder.

Bilo kakva promjena u energetskom sporazumu EU sa SAD došla bi u trenutku kada se globalna konkurencija za terete LNG-a od dobavljača izvan Zaliva pojačava. Katar, koji proizvodi petinu svjetskog LNG-a, morao je da obustavi izvoz nakon što je Iran blokirao plovni put kroz Ormuski moreuz. Prošlonedjeljni napadi na ogroman katarski LNG kompleks Ras Lafan podstakli su strahove da će globalno snabdijevanje ostati oskudno još neko vrijeme, piše Financial Times.

Konkurencija

Iako se samo oko 10 odsto LNG-a koji je prije rata prolazio kroz Ormuski moreuz usmjerava u Evropu, kontinent je ranjiv na globalnu konkurenciju za zalihe zbog svoje zavisnosti od uvoza gasa. Neke države članice EU, poput Italije, nabavljale su čak trećinu svog LNG-a iz Katara.

“Lično… smatrao sam da je trebalo da se Evropljani obavežu na energiju vrednu bilion dolara, jer to nije bilo samo obećanje da će kupiti tu energiju, već obaveza da ćemo im mi tu energiju prodati. Ako žele (države članice EU) da ekonomski prežive, potrebna im je energija, a mi je možemo isporučiti. Voljeli bismo da imamo odnos u kojem smo ohrabreni da to radimo”, rekao je Pazder.

Pazder je takođe rekao da pravilo EU prema kojem bi izvoznici u blok trebalo da prijave emisije metana do 1. januara treba izmijeniti, jer bi većini američkih proizvođača bilo nemoguće da se usklade.

Komisija je obećala da će osigurati da regulativa o metanu ne ugrozi uvoz.

Pazder je rekao da se “nada” da će pravilo biti promijenjeno jer ono “ima potencijal da poveća troškove goriva, pa će Evropa shvatiti da mora da smanji neke od ovih trgovinskih barijera”.

Carine

Prema dogovoru postignutom u Ternberiju prošle godine, primijenjena je carina od 15 odsto na većinu izvoza iz EU, dok se blok složio da svede sopstvene namete na američku industrijsku robu i neke poljoprivredne proizvode na nulu.

Međutim, nakon što je Vrhovni sud SAD oborio Trampove namete, on je ubrzano uveo globalnu carinu koristeći drugi zakon koji može trajati do 24. jula, što rezultira ukupnom carinom od prosječno 15,8 odsto.

U zakonodavstvu o kojem će se glasati ove nedjelje, poslanici Evropskog parlamenta uključili su zaštitne mjere koje bi suspendovale sporazum iz Ternberija ako bi Tramp ostvario bilo kakve nove prijetnje carinama i ne bi vratio izuzeća prvobitno dogovorena u Škotskoj, uključujući ona za dijamante i plutu.

Ipak, o konačnom dogovoru će se pregovarati sa državama članicama, koje će se vjerovatno oduprijeti ovim odredbama.

Pazder je rekao da će, ako bude bilo kakvih promjena u konačnom sporazumu, „morati da donesu odluku o tome da li nam to odgovara ili ne“.

Evropski komesar za trgovinu Maroš Šefčovič upozorio je poslanike EP u odvojenom intervjuu za FT da je „dogovor dogovor i da treba da se držimo zajedničke izjave iz Ternberija“.

On je rekao da je američka administracija jasno stavila do znanja da će u tom slučaju poštovati ukupni nivo carina od 15 odsto.