Turske rafinerije sada traže alternativne izvore snabdjevanja iz Iraka, Libije, Saudijske Arabije i Kazahstana, pri čemu se fokusiraju na naftu slične gustine i kvaliteta kao što je ruska, dodaju izvori.

Zvanična Ankara želi da balansira između pritiska svojih zapadnih saveznika i potreba domaće energetske industrije, ali nije u u mogućnosti, niti planira da potpuno prekine uvoz ruske nafte.

Vlasti u Turskoj vide diverzifikaciju izvora energije kao ključnu za sigurnost snabdjevanja. U posebnom fokusu je širenje istraživanja i eksploatacije u Libiji kroz državnu nafnu kompaniju TPAO, što bi moglo značajno da smanji zavisnost od ruske nafte.

Trgovci naftom još uvijek procjenjuju kakav će uticaj sankcije imati na Rosnjeft i Lukoil. Postoje signali da su indijske fabrike smanjile proizvodnju, kao i da je Kina oprezna, ali za sada je još rano za zaključke.

Kupci imaju krajnji rok do 21. novembra da završe nabavke ruske nafte, a da pritom izbjegnu američke sankcije, dodaje njujorška agencija.