Ocjena izvjestioca Evropskog parlamenta za Crnu Goru Marijana Šareca da je opoziciona platforma dobra osnova za dalji dijalog diplomatsko je, ali i ozbiljno upozorenje, smatra pravnik Boris Marić. Vjeruje da je kompromis oko izmjena ustava moguć.

“Stalno u ovakvim situacijama čekaju taj pritisak, evo u ovom konkretnom slučaju iz Brisela ili iz nekih drugih velikih evropskih centara, i onda se onako u 5 do 12 dođe do određenog izglasavanja. Ja vjerujem da će i sada biti tako, da će tome prethoditi određeni pregovori. Tu svi nešto zatežu, i vlast i opozicija imaju neke svoje stavove, neke tobož političke principe, iako ja ne vidim neke velike principe u tim stavovima. Dogovor oko ustavnih promjena mora biti onakav kakav smo ispregovarali sa Evropskom unijom”, ocijenio je Marić.

Marić kaže i da ne može da zamisli situaciju u kojoj dogovor između vlasti i opozicije ne bi bio postignut.

“Jer mislim da taj ekskluzivitet i takav luksuz nijedna politička struktura danas u Crnoj Gori aktivna, je li, koja učestvuje u vlasti ili opoziciji, ne bi mogla sebi da dozvoli bez ozbiljnih posljedica. Oni dobro vode računa o svojim partikularnim partijskim, pa i ličnim interesima. Ono što nas treba da zabrinjava je što stalno izazivamo probleme i tamo gdje ne treba, što imamo ta kašnjenja koja nisu potrebna, znači nisu proizvod naših određenih nedostataka kapaciteta, nego bojim se prije svega političkog hira, i to treba da nas brine, jer to je negdje postala dobrim dijelom praksa”, poručio je on.

Za izvršnu direktoricu Mreže za evropske politike Master Andreu Popović ključ je u političkom dijalogu, a upravo je to ono što danas nedostaje.

“Sa jedne strane smatram i da Evropska unija ne traži od Crne Gore da svi misle isto. Ona traži da se oko strateških pitanja postigne minimum državnog konsenzusa, a to se odnosi na ustavne izmjene, a i na sva druga pitanja koja će nas čekati u završnici pregovora”, kazala je Popović.

Popović ocjenjuje da Evropska unija, u trenutku kada se Crna Gora nalazi u završnoj fazi integracionog procesa, testira sposobnost države da funkcioniše u skladu sa standardima zemlje spremne za članstvo.

“Jer ovdje nije problem samo u zakonu, u jednom imenovanju ili u jednom amandmanu. Problem je ako se stvori obrazac u kojem konstantno odgovori na pitanja dovode do određenih političkih kriza”, poručila je ona.

Dodatni razlog za zabrinutost je i činjenica da ulazimo u period pojačanih političkih tenzija i početak predizbornog ciklusa, a iskustvo nas, kažu naši sagovornici, uči da se prostor za kompromis tada dodatno sužava, da politički akteri mnogo više razmišljaju o biračima nego o reformama.

Takođe kažu i da evropski partneri insistiraju na dogovoru jer znaju da će svaka naredna politička kriza imati mnogo veće posljedice nego prije.