“Član 2 Ustava Crne Gore propisuje da je nosilac suverenosti građanin koji ima crnogorsko državljanstvo, da građanin vlast ostvaruje neposredno i preko slobodno izabranih predstavnika, kao i da se ne može uspostaviti niti priznati vlast koja ne proističe iz slobodno izražene volje građana na demokratskim izborima. Pristupanjem Evropskoj uniji dio nadležnosti koje danas samostalno vrše državni organi Crne Gore biće povjeren institucijama EU”, navodi se u saopštenju te NVO, koje potpisuje Božidar Vujičić.
Njihove odluke, dodaje se, biće obavezujuće za Crnu Goru i njene građane, uključujući i odluke kojima su se predstavnici naše države protivili.
“Crna Gora će ostati nezavisna i suverena država, ali više neće samostalno odlučivati o svim pitanjima o kojima danas odlučuje”, ističu u Građanskoj akciji.
Pitaju i da li se, ako se mijenja način vršenja dijela suverenih nadležnosti države, time mijenja i njen ustavnopravni položaj.
“Član 3 Zakona o referendumu propisuje obavezno prethodno izjašnjavanje građana o promjeni državnog statusa. Zato smatramo da nadležne institucije moraju javno obrazložiti da li prenos vršenja dijela suverenih nadležnosti na institucije EU predstavlja promjenu državnog statusa u smislu ove zakonske odredbe. Član 15 Ustava predviđa pristupanje Evropskoj uniji, ali ne uređuje izričito obim i način prenosa vršenja suverenih nadležnosti na njene institucije. Posebno ukazujemo na član 157 Ustava, prema kojem izmjena člana 2, koji uređuje suverenost građana, postaje konačna tek kada je na državnom referendumu podrži najmanje tri petine svih birača”, dodaju u toj NVO.
Podsjećaju da su Slovenija i Hrvatska prije pristupanja Evropskoj uniji ustavno uredile pitanja prenosa suverenih ovlašćenja i organizovale državne referendume.
“Slovenija je referendum održala 23. marta 2003. godine, kada je pristupanje EU podržalo približno 90% izašlih birača, a Hrvatska 22. januara 2012. godine, kada je za pristupanje glasalo približno 67 odsto birača koji su izašli na referendum. Ako su građani Slovenije i Hrvatske neposredno odlučivali o pristupanju Evropskoj uniji, zašto građani Crne Gore ne bi imali istu mogućnost”, upitali su iz Građanske akcije.
Kažu da se već godinama javnosti predstavljaju rezultati istraživanja o podršci građana pristupanju Evropskoj uniji.
“Međutim, bez obzira na procenat podrške, istraživanja javnog mnjenja ne mogu zamijeniti neposredno izjašnjavanje građana na državnom referendumu, ukoliko je takvo izjašnjavanje propisano Ustavom ili zakonom. Zato se postavlja pitanje zbog čega se, uz stalno objavljivanje rezultata anketa, ne otvara i ozbiljna javna rasprava o ustavnopravnim osnovama pristupanja Crne Gore Evropskoj uniji”, ukazuju u toj NVO.
Kako ističu, Građanska akcija podržava pristupanje Crne Gore Evropskoj uniji i njihovo zalaganje za referendum nije protivljenje evropskim integracijama, već nastojanje da Crna Gora postane članica EU na zdravim ustavnim, pravnim i demokratskim osnovama.
“Pozivamo Skupštinu Crne Gore, Vladu i nadležne institucije da javno odgovore da li pristupanje Evropskoj uniji zahtijeva prethodno usklađivanje Ustava i da li član 3 Zakona o referendumu nalaže neposredno izjašnjavanje građana o toj odluci. Očekujemo i da Evropska komisija posveti pažnju ovom pitanju, jer poštovanje Ustava i demokratske volje građana mora biti sastavni dio evropskih integracija. Pristupanje Evropskoj uniji treba da bude zasnovano ne samo na odlukama državnih institucija već i na jasno izraženoj demokratskoj volji građana Crne Gore”, poručuju iz Građanske akcije.
