Predsjednik Demokratske narodne partije Milan Knežević izjavio je da poslanici te stranke neće podržati inicijativu za smjenu predsjednika Skupštine Crne Gore Andrije Mandića, bez obzira na to od koje bi političke organizacije takav predlog došao, ističući da se DNP u ovom slučaju rukovodi „ljudskim, a ne političkim ili pragmatičnim principima”.

Knežević je u intervjuu za „Juronjuz Crna Gora”, u emisiji „Intervju dana” novinarke Anđele Marijanović, govorio o odnosima unutar nekadašnjeg Demokratskog fronta, položaju DNP-a posle izlaska iz Vlade, ustavnom statusu srpskog jezika, evropskim integracijama, sahrani generala Ratka Mladića, polemici sa sveštenikom Jovanom Plamencem i dokumentima koje je objavio o premijeru Milojku Spajiću.

„Šizofrena situacija u parlamentarnoj većini”

Komentarišući inicijativu Demokratske partije socijalista za smjenu Mandića i najavu Bošnjačke stranke da će je podržati, Knežević je ocijenio da je reč o posljedici političkih odnosa nastalih posle izlaska DNP-a iz Vlade.

„Volio bih da su moje kolege iz Nove srpske demokratije imale razumijevanja za Demokratsku narodnu partiju i njene stavove kao što imaju razumijevanja za Bošnjačku stranku i činjenicu da će njihov koalicioni partner u Vladi i parlamentarnoj većini glasati za smjenu gospodina Mandića”, rekao je Knežević.

On je ocijenio da to svjedoči o „šizofrenoj situaciji” unutar parlamentarne većine, u kojoj koalicioni partneri glasaju jedni protiv drugih, dok se, kako tvrdi, DNP predstavlja kao unutrašnji neprijatelj i neosnovano optužuje za navodne dogovore sa DPS-om.

Knežević je podsjetio da su stranke parlamentarne većine i opozicije potpisale takozvani Satlerov sporazum i ocijenio da je u proteklih mjesec i po dana Ustav mijenjan češće nego od njegovog donošenja 2007. godine.

Prema njegovim riječima, to pokazuje da su postojali i politička volja i mogućnost da se otvori pitanje identitetskih odredaba Ustava i da srpski jezik dobije status službenog jezika.

„Očigledno je da parlamentarna većina nije imala hrabrosti, odnosno da predstavnici srpskog naroda u Vladi Milojka Spajića nisu imali hrabrosti da uđu u ustavne promjene koje se odnose na takozvana identitetska pitanja”, naveo je predsjednik DNP-a.

DNP i NSD nisu u koaliciji na državnom nivou

Knežević je naglasio da su DNP i NSD i dalje koalicioni partneri na lokalnom nivou, u opštinama u kojima zajedno vrše vlast, osim u Podgorici, ali da na državnom nivou više nisu dio istog političkog bloka.

„Činjenično stanje je da je Nova srpska demokratija u Vladi, a da smo mi u opoziciji. Svi naši kadrovi smijenjeni su iz 44. vlade”, rekao je Knežević.

On je dodao da je time, prema njegovom mišljenju, poništena teza da srpske stranke moraju ostati u Vladi kako Srbi ne bi ostajali bez posla.

„Svi Srbi iz Demokratske narodne partije koji su bili na iole kakvoj poziciji ostali su bez posla. Za njihovu smjenu opet su glasali Srbi i zamijenili su ih Srbi”, kazao je Knežević.

Položaj svoje stranke uporedio je sa periodom političkog raskola između Mila Đukanovića i Momira Bulatovića 1997. godine, kada su, kako je rekao, ljudi koji su podržavali Bulatovića ostajali bez radnih mesta.

„Nemamo namjeru da se žalimo, ali želim da ukažem da narativ ‘mi smo u Vladi da Srbi ne bi ostali bez posla’ ne važi za Demokratsku narodnu partiju. Ili važi u dijelu koji glasi: ‘Mi smo u Vladi da bismo istjerali kadrove Demokratske narodne partije’”, rekao je on.

„Nećemo se miriti po principu – Đura će ti oprostiti što te je tukao”

Osvrćući se na politiku pomirenja koju zastupa Andrija Mandić, Knežević je rekao da se njih dvojica nisu posvađala, već da imaju različita viđenja načina na koji treba štititi interese srpskog naroda.

On je podsjetio da su ranije potpisali deklaraciju o pomirenju potomaka partizana i četnika, koju smatra jedinim relevantnim dokumentom te vrste potpisanim sa NSD-om.

Kada je riječ o eventualnom pomirenju sa DPS-om, Knežević smatra da bi tome morali da prethode izvinjenje i, kako je rekao, filtracija ljudi koji su učestvovali u progonu političkih neistomišljenika.

„Neću da učestvujem u potpisivanju sporazuma koji se zove: ‘Đura će ti oprostiti što te je tukao’”, poručio je Knežević.

On je DPS optužio da je tokom trodecenijske vlasti uništavao državu, progonio političke protivnike i uslovljavao zapošljavanje partijskom pripadnošću i načinom glasanja.

„Da ne govorim o insceniranim i montiranim sudskim procesima, optužnicama, progonima, hapšenjima i zatvorima. Demokratska partija socijalista je struktura koja neodoljivo podseća na južnoameričke diktature i treba da se izvini svim građanima Crne Gore zbog onoga što je uradila od ove države”, rekao je Knežević.

DNP će glasati protiv smjene Mandića

Predsednik DNP-a izričito je poručio da njegova stranka ne bi podržala smjenu Andrije Mandića čak i kada bi inicijativa došla od neke druge političke partije i drugim povodom.

„Ne zaboravljamo ono što smo svih ovih godina zajednički prošli sa Novom srpskom demokratijom i Pokretom za promjene. Siguran sam da bi isti slučaj bio i kada bih ja i moja pozicija bili u pitanju”, naveo je Knežević.

On je potvrdio da će poslanici DNP-a prisustvovati sjednici, učestvovati u raspravi i glasati protiv Mandićeve smjene.

„Mi se vodimo određenim ljudskim, a ne političkim ili pragmatičnim principima. To je jverovatno malo začuđujuće u Crnoj Gori, ali mi smo politička partija koja je napustila Vladu zbog svoje ideologije i svojih principa, u trenutku kada bi malo ko to uradio”, rekao je Knežević.

On je ocijenio da će rasprava o Mandićevom poverenju suštinski biti pretvorena u raspravu o karakteru i ulozi generala Ratka Mladića.

„Tog dana kada se bude vodila rasprava o povjerenju ili smeni Andrije Mandića, u stvari će se voditi rasprava o tome da li je Ratko Mladić ratni heroj ili ratni zločinac”, kazao je predsjednik DNP-a.

Kritike Haškog tribunala i evropskih zvaničnika

Odgovarajući na konstataciju novinarke da je Mladić pravosnažno osuđen za ratne zločine i pitanje o upozorenjima koja su evropski zvaničnici uputili povodom Mandićevog telegrama saučešća, Knežević je rekao da Haški tribunal za njega ne predstavlja neprikosnoveno merilo istorijske istine.

„I Hrista su osudili da je zločinac. Osudili su Đordana Bruna, pa je istorija potvrdila drugačije. Postojale su pravosnažne sudske odluke i u Staljinovo i u Hitlerovo vreme, kao i za vrijeme drugih totalitarnih režima. Zato Hag ne može da bude ni merilo ni standard onoga što se dešavalo na prostoru bivše Jugoslavije”, rekao je Knežević.

On je naveo da su Srbi u Hagu osuđeni na ukupno oko 1.400 godina zatvora i poručio da ne prihvata pokušaje da se srpski narod označi kao genocidan.

Mandićev telegram saučešća porodici Mladić, kako je ocenio, predstavlja lični i politički stav predsednika Skupštine, koji će sam obrazložiti.

„Što se mene tiče, neću prihvatiti da mi bilo ko iz Evropske unije ili bilo gde drugo određuje kome mogu da odem na saučešće, kome mogu da čestitam i kakve ću pesme da naručujem”, kazao je Knežević.

On je evropske zvaničnike optužio za dvostruke standarde, navodeći da ne reaguju na koncerte Marka Perkovića Tompsona i ustaške poruke u Hrvatskoj.

Knežević je rekao da neće prisustvovati sahrani generala Mladića, jer će u to vreme boraviti u Sjedinjenim Američkim Državama.

„Treba da prisustvujem izbornoj konvenciji Republikanske partije na kojoj će govoriti predsednik Donald Tramp, ali ću imati predstavnika iz svoje porodice – ići će moj rođeni brat. Mi smo i dalje tradicionalna porodica u kojoj brat menja brata. Da sam u državi, svakako bih bio na sahrani da odam počast generalu Mladiću”, rekao je on.

„Ne lipši magarče do zelene trave”

Govoreći o najavi Andrije Mandića da će pitanja srpskog jezika i drugih identitetskih tema biti otvorena posle ulaska Crne Gore u Evropsku uniju, Knežević je rekao da se takav pristup može opisati narodnom poslovicom „ne lipši magarče do zelene trave”.

„Kada Crna Gora uđe u Evropsku uniju, i zvanično će crnogorski kao manjinski jezik postati zvanični jezik Evropske unije. To je za mene neprihvatljivo, jer je srpski jezik većinski u ovoj državi”, rekao je Knežević.

On je ocijenio da su srpske stranke i predstavnici Srba u Vladi napravili veliku grešku jer nisu iskoristili politički uticaj da srpski jezik u Ustavu bude izjednačen sa crnogorskim.

Prema njegovom tumačenju, za takvu dopunu Ustava nije neophodan referendum, već dvotrećinska podrška u parlamentu.

„Da je referendum neophodan, onda ga je trebalo sprovesti i kada je donijet Ustav Ranka Krivokapića. Za dopune Ustava u delu koji se odnosi na srpski jezik dovoljno je da glasaju dve trećine poslanika, kao što sada parlamentarna većina i opozicija, izuzev DNP-a, glasaju za sve ustavne promene koje im kao instrukciju šalje Johan Satler”, rekao je Knežević.

„Evropski put je neupitan, Spajić nije njegov nosilac”

Knežević je odbacio mogućnost da se politički izbor svede na podršku Andriji Mandiću ili nastavak evropskog puta Crne Gore, ističući da evropske integracije nisu dovedene u pitanje.

On je podsetio da je DNP glasao za sve zakone označene „plavom zastavicom” i najavio da će stranka to činiti i ubuduće.

„Našli su neku moju objavu iz 2009. godine, misleći da me dovedu u kontradiktornost, ali ko je imao priliku da je vidi, video je da sam tada imao i lepu kosu, na lokne, ličio sam na fudbalera Denisa Bergkampa, i govorio o evropskom putu. To znači da sam bio preteča evropskih integracija u Crnoj Gori”, rekao je Knežević.

Kritike na račun Vlade Milojka Spajića, dodao je, ne mogu se predstavljati kao ometanje pristupanja Evropskoj uniji.

„To što kritikujem Vladu Milojka Spajića, koja je hodajuća atomska bomba i najveća hibridna pretnja za Crnu Goru, nije kočenje evropskog puta. Milojko Spajić nije nosilac evropskih integracija. On je u Crnu Goru došao pre šest godina, a priča o evropskim integracijama traje znatno duže”, kazao je Knežević.

Polemika sa Jovanom Plamencem

U nastavku intervjua za „Juronjuz Crna Gora”, Knežević je odgovorio i na ocene sveštenika Jovana Plamenca da on, zajedno sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, „ruši srpstvo”.

Predsednik DNP-a upitao je da li „ruši srpstvo” time što traži službeni status srpskog jezika, dvojno državljanstvo, zakonsko normiranje narodne zastave i skraćivanje delova crnogorske himne koje je napisao Sekula Drljević.

„Da li rušim srpstvo zato što sam izašao iz Vlade ili se, u stvari, borim za ono što je naša ideologija i što su interesi Srba u Crnoj Gori”, upitao je Knežević.

On je zamerio Plamencu što je, kako tvrdi, kritikovao mitropolita budimljansko-nikšićkog Metodija, Sabor, Sinod i odluke patrijarha, ocenivši da je to pitanje kojim treba da se bavi Crkva.

„Što se tiče srpstva, ne bih se pomerio gospodinu Plamencu ni za jedan centimetar, niti bilo kome ko ima takve stavove. Narativ o nekoj posebnosti crnogorskih Srba postao je degutantan i, da ne kažem, bljutav”, rekao je Knežević.

On je dodao da bi voleo da je podršku Mitropolije crnogorsko-primorske i sveštenika Plamenca dobio kada je DNP pokretao inicijative za povlačenje priznanja takozvanog Kosova u Zeti i Pljevljima, napustio Vladu i tražio službeni status srpskog jezika i zakonsko priznavanje narodne zastave.

„Ta podrška je izostala. Dobili smo kritiku koja se u potpunosti poklapa sa krivičnim prijavama podnetim protiv mene i mitropolita Metodija. Nalazim se u dobrom društvu sa mitropolitom Metodijem kada je reč o kritici gospodina Plamenca”, kazao je Knežević.

On je poručio da nema ništa protiv toga da Plamenac iznosi političke stavove, ali da u tom slučaju mora biti spreman i na politički odgovor.

„Nemam problem da gospodin Plamenac sutra skine mantiju, uđe u političku arenu i saopštava političke stavove. Ja sebi nikada ne bih dozvolio da odem u neku crkvu ili hram Srpske pravoslavne crkve i kažem: ‘Ja ću danas da služim liturgiju’, iako to ne znam da radim”, rekao je predsednik DNP-a.

Knežević je dodao da ne namerava da se meša u unutrašnja pitanja SPC, ali je ocenio da se politički model srpstva ne može graditi na mržnji prema jednom čoveku.

„Ne bih se ni za jotu pomerio ni gospodinu Plamencu niti bilo kome drugome kada je reč o odbrani interesa srpskog naroda”, poručio je on.

Odbacio tvrdnje o „javnoj uceni” Spajića

Odgovarajući na pitanje da li je najavom objavljivanja dokumenata o vojnoj obavezi Milojka Spajića pokušao javno da uceni premijera kako bi podržao ustavne amandmane DNP-a, Knežević je takvu tvrdnju kategorično odbacio.

„Gde sam ja to javno ucenio Milojka Spajića i rekao da će, ako ne uradi jedno, dobiti drugo? Nigde nisam uslovljavao premijera ustavnim promenama i objavljivanjem bilo kakvih dokumenata”, rekao je Knežević.

On je objasnio da je, pošto je od ljudi iz Pokreta Evropa sad dobio informacije i dokumenta, samo najavio objavljivanje „političke bombe”, bez postavljanja uslova Spajiću.

Prema njegovim rečima, nije objavio podatke iz premijerovog privatnog života, već javni dokument za koji tvrdi da otvara pitanje Spajićeve dostojnosti za obavljanje funkcije.

„Saopštio sam da ću objaviti političku bombu pred izglasavanje ustavnih promena, kako bih video kako će oni koji su postigli sporazum sa Satlerom glasati posle objavljivanja tog dokumenta”, naveo je Knežević.

On je ponovo pozvao Spajića da od Ministarstva odbrane Srbije zatraži potvrdu da li je otpustom iz srpskog državljanstva prestao da bude vojni obveznik, odnosno rezervista Vojske Srbije.

„Ja tvrdim da nije i tražim od njega da me demantuje. Ponudio sam u Skupštini da sam spreman sutra da napustim politiku ako je drugačije, ali da isto uradi i on”, rekao je Knežević.

On smatra da premijer države članice NATO-a ne bi mogao istovremeno da bude rezervista vojske druge države i tvrdi da bi zbog objavljenih dokumenata trebalo da reaguju tužilaštvo i Ustavni sud.

Knežević je optužio Spajića da je obmanuo Državnu izbornu komisiju, a tužilaštvo da selektivno primenjuje zakon i štiti premijera.

„Ako pogledate zbog čega sve tužilaštvo podiže krivične prijave, kao što je slučaj sa mojom objavom povodom smrti generala Mladića, onda je jasno da tužilaštvo štiti Milojka Spajića od onoga što bi trebalo da bude sprovođenje zakona. Očigledno je da, kada je u pitanju Milojko Spajić, zakon nije jednak za sve”, ocenio je predsednik DNP-a.

Na kraju razgovora za „Juronjuz Crna Gora”, upitan zašto bi građani na narednim izborima trebalo da glasaju za DNP, Knežević je odgovorio da je njegova stranka doslednošću pokazala da se razlikuje od političkih konkurenata.

„Zato što smo jedini do kraja ostali principijelni, nepokolebljivi i nepotkupljivi i zato što nismo pravili kompromise sa onim što smo obećavali građanima”, zaključio je Milan Knežević.

V.Vuković