“Članstvo u EU nije samo pristup evropskim fondovima. Ono znači izlaganje domaće privrede većoj konkurenciji, strožim standardima i zahtjevnijem tržištu. Zato nije dovoljno govoriti o milijardama koje će biti dostupne, već šta država danas radi da preduzeća, poljoprivrednici, lokalne samouprave i građani spremno dočekaju članstvo”, navodi on.

Posebno, kako kaže, zabrinjava što se gotovo uopšte ne govori o strategiji razvoja ljudskih kapaciteta. Crnoj Gori će biti potrebni stručni ljudi koji će raditi u evropskim institucijama, ali i snažna administracija u zemlji koja će biti njihova profesionalna kopča, sposobna da priprema, vodi i realizuje evropske politike i projekte.

“Ako to ne uradimo, može nam se dogoditi da evropski fondovi budu dostupni, a da ih ne koristimo dovoljno – što je već godinama jedna od najvećih slabosti našeg sistema. Dovoljno je pogledati iskustva država koje su prošle isti put. Poljska je godinama prije ulaska u EU sistematski jačala administrativne kapacitete za upravljanje evropskim fondovima, zbog čega danas važi za jednog od najuspješnijih korisnika sredstava kohezione politike EU. S druge strane, pojedine nove članice su u prvim godinama članstva imale poteškoće da iskoriste raspoloživa sredstva zbog nedostatka obučenih kadrova, slabijih administrativnih kapaciteta i nedovoljno pripremljenih projekata. Crna Gora nema pravo da ponavlja te greške”, navodi on.

Kako kaže, zato Vlada mora javnosti dati jasne odgovore: kako priprema privredu za evropsko tržište, kako razvija kadrove za evropske institucije i domaću administraciju i koja je ekonomska strategija za prvih sedam godina članstva.

“Evropska unija jeste velika razvojna šansa, ali samo za države koje se pripremaju na vrijeme. Evropska integracija ne smije biti politički trofej vlasti, već razvojni projekat cijelog društva”, navodi on.