Piše: prof. dr Dragan Koprivica

Da li u znak promovisanja pozorišne umjetnosti i srpske drame Ljubomira Simovića o sukobu umjetnosti i stvarnosti, tek poslanički klub DPS-a igra svoju verziju iste predstave, ali u veseloj varijanti glume radi glume, borbe protiv onog što je, u stvari, DPS prethodno promovisao kroz Crnu Goru tri decenije.

U tom kontekstu je i „pobjednički“ poklič DPS-a da bi Mandić bio srušen da je bilo sjednice, iako se jasno znalo da za tako nešto ne postoji dovoljan broj glasova. A suština je u tome da je DPS-u samo bila potrebna buka i bijes u parlamentu, da se još jednom izreklamiraju kao spasioci Crne Gore u ljetnjem periodu, a svi svjesni da neće imati dovoljno glasova za svoj naum. Ali im je bilo potrebno samoreklamiranje i barjačenje.

A povodom tobožnjeg haosa u Parlamentu, treba pitati ove „borce“, sjećaju li se kako su u njihovo doba policajci nasilno iznosili tadašnje opozicione poslanike iz skupštinskih klupa, pa zašto su tad ćutali? A sad se sjetili da „odbrane“ Crnu Goru, a godinama je nijesu branili od sebe samih. Dakle, dupli standardi i gluma po sistemu: „Ako prođe, prođe.“

Zato je smiješno i otužno gledati kako se predstavnici bivšeg režima, a da i ne trepnu, uz pravedničke grimase, „slobodarski uvrijeđeno“ bore za spas Crne Gore, koju su umalo utopili u kriminal, korupciju, nepotizam, uz nerasvijetljena ubistva i druga njihova „dostignuća“. I sad jeftino blefiraju u toj svojoj pozorišnoj farsi, kao da je narod pomatufio pa ništa ne pamti, a dobri narod ne zaboravlja ni dobro ni zlo.

Gospoda bivši su u svom patriotsko-šićardžijskom zanosu zaprijetili da će i bataliti sve dogovore na putu za EU, ali, ne lezi vraže – stigoše packe direktno s evropske adrese, dobro očitana bukvica.

Autor ovog osvrta mora uputiti sve pohvale stalnom izvjestiocu Evropskog parlamenta za Crnu Goru, Marjanu Šarecu, na objektivnosti i nepristrasnosti.

Šarec je korektno istakao da se poslanici ne mogu prisiliti da dođu na sjednicu Skupštine i glasaju, i da i sami nedolazak predstavlja svojevrsnu odluku. Stoga je u sjajnom maniru dodao da oko neodržanog zasijedanja ne bi, kako reče, „pravio buku“, ali ne želi ni da opozicija odustane od evropskog puta Crne Gore. I pritom je dodao da je ishod sjednice već bio očekivan oko nedostatka kvoruma, i da ne treba dodatno zaoštravati situaciju. A o buci i bijesu opozicije mudro je zaključio da ona ima pravo da kritikuje i reaguje, ali i da vladajuća većina ima pravo da se sa tim ne složi.

Iz ovakve izbalansirane i smirujuće izjave Šareca mnogi naši političari bi mogli ponešto i da nauče kad bi htjeli. A uz to je odmjereno istakao da on ne bi preporučio neki previše ratoborni stav u osvit evropskih integracija, jer vrijeme ističe, pa poslanici treba da poštuju odluke Parlamenta bez obzira na njihov ishod. A zaključio je da opozicija ima pravo da traži sjednicu, ali da se mora poštovati i stav vladajuće većine, koja nije došla na sjednicu.

Nakon ovakve visokoobrazovne političke lekcije, klubu DPS-a preostaje ili da postane konstruktivan nakon jučerašnje vriske, ili da se rasformira i bavi nekim drugim zanimanjem, ali je prije za očekivati da će zbog poslaničkih plata i ostalih beneficija prekinuti sa svojom burom u čaši vode.

Svoju krajnje trezvenu i dobronamjernu izjavu Šarec je finalizovao stavom da postoji preče od prečega, to jest, da, kad na dnevni red dođu zakoni iz evropske agende, za koju je potrebna dvotrećinska većina, ona treba i da postoji za dobro Crne Gore.

A po pitanju ratnih zločina takođe je uz visok stepen ljudskosti, pominjući i ustaštvo, istakao da ne može povodom domaćeg ratnog zločinca biti sve u redu, a povodom tuđeg da ništa nije u redu.

Dakle, ovakva antologijski čista i korektna, izbalansirana izjave Šareca, kojom se odbacuje govor mržnje, a traži objektivno sagledavanje Crne Gore danas, i njenog puta, predstavlja ogledno štivo za mnoge.

U sličnom objektivnom tonu je zazvučala i dobronamjerna poruka jedne takođe ugledne ličnosti kao što je ambasador EU u Crnoj Gori, Johan Satler, da nezavisno od ishoda skupštinske rasprave ne treba gubiti iz vida da velika većina građana, do 80%, želi Crnu Goru u EU!

I tu je, po autoru ovog teksta, ćorsokak ili svjetlo na kraju tunela za DPS, jer je glume bilo dosta, i teatralnih vapaja za pravdom, jer sve nas čeka ozbiljan dogovor za pristupanje Evropskoj uniji. Naravno, i u korist političara, ali prvenstveno u korist naroda koji želi napredak i mladih generacija, kojima se tutanj opozicije već smučio.

Ako na ovako ozbiljne i trezvene stavove dodamo i poruku Šareca datu za „Euronews“ da opozicija treba da bude u Skupštini kad se bude glasalo o ustavnim promjenama, koje su prioritetne za put Crne Gore, onda je jasno da svi treba da stanu na loptu, da još jednom shvatimo da urnebes u parlamentu predstavlja i lošu reklamu za zemlju koja pristupa Evropskoj uniji. Dakle, „Stojte, galije carske“, na ulazu u EU nam ne treba nikakvo potonuće.

A u DPS-u, u kojem i nije baš sve tako mračno, najzad treba da se glasnije čuje apel nekih trezvenih ljudi, kakvih sigurno i u toj partiji ima, a neke od njih i lično znam i poštujem.