Konferencija je dio projekta „Otvorena suđenja: Praćenje suđenja za organizovani kriminal i korupciju na visokom nivou u Crnoj Gori“, koji Centar za monitoring i istraživanje (CeMI) sprovodi u saradnji sa Sindikatom medija Crne Gore, uz podršku Ambasade Kraljevine Holandije.

Glavni pregovarač Crne Gore sa Evropskom unijom Predrag Zenović smatra da ako nema reformi i suštinskog napredovanja u poglavljima, Evropska komisija neće dati predlog da neka država postane članica.

“Vladavina prava jeste temeljno pitanje same Unije. Bez vladavine prava nije moguće da država postane kandidat. I pitanje vladavine prava jeste ključno za pregovore”, kazao je Zenović.

Bitno je, kako je rekao, raditi i na percepciji građana, odnosno na tome kako oni vide vladavinu prava u Crnoj Gori.

“Ali je činjenica da je u svim segmentima Crna Gora postigla napredak takav da Evropska komisija kaže da možemo zatvoriti Poglavlje 24. Dakle, ne postoji nijedna nedostajuća karika za Poglavlje 24 da ono bude suštinski zatvoreno”, kazao je Zenović.

Prema njegovim riječima, Crna Gora će, kada uspješno zatvori sva pregovaračka poglavlja, ući u monitoring fazu.

Imaće redovno izvještavanje, a vladavina prava će i dalje imati kapitalnu ulogu u cijelom procesu.

“Imamo i Šengenski akcioni plan po kojem dalje postupamo. Crna Gora će postati i dio Šengenske unije i ovo vrijeme pred nama treba iskoristiti za pripremu za vrijeme kada će Crna Gora biti spoljna granica Šengena”, rekao je Zenović.

Naglasio je i obaveze koje Crnu Goru čekaju kada su u pitanju legalne migracije.

Predsjednik Upravnog odbora CeMI-ja Zlatko Vujović smatra da je Crna Gora u ovom trenutku spremnija da postane članica EU nego bilo koja druga država članica u trenutku kada je ulazila u EU.

“Crna Gora je zaslužila da završi pregovore, da postane članica i da smo spremniji od bilo koje druge. Da li smo ispunili sve što je tražila Evropska unija? Nismo. Ali da li smatram da je bilo nužno za uslov. Ne mislim”, rekao je Vujović.

Ako Evropska unija traži više pravosnažnih presuda može se, kako je ukazao, hipotetički postaviti pitanje da li se vrši pritisak na sudove.

“Moramo voditi računa da će sudovi u krajnjoj instanci donijeti odluku da li je neko kriv ili ne. U Crnoj Gori su mediji olako spremni da nekoga proglase krivim. Ljudi budu diskreditovani za bilo koju javnu poziciju. Čak iako budu nevini. Kako se vratiti iz te pozicije na određene javne funkcije”, upitao je Vujović.

Borba protiv organizovanog kriminala ne bi mogla biti uspješna kada bi, hipotetički posmatrano, bilo oslobađajućih presuda.

“Onda bi se otvorilo pitanje- zašto ste obmanjivali sa pokretanjem tolikih sudskih postupaka od strane tužilaštva ako nema osuđujućih presuda. Otvorilo bi se pitanje neuspješnosti i neefikasnosti tužilaštva koje je potrošilo tolike resurse, a nema osuđujućih presuda”, pojasnio je Vujović.

Šefica Radne grupe za pripremu pregovora o Poglavlju 24 Jovana Mijović istakla je da zatvaranjem poglavlja ne prestaje posao i da se Crna Gora ne lišava obaveze da se i dalje bori protiv organizovanog kriminala, visoke korupcije i svih drugih pojavnih oblika kriminala.

“To je samo još jedna dodatna velika obaveza Crne Gore. Ovo je za sada najbolji Izvještaj Evropske komisije za Crnu Goru u oblasti vladavine prava, ali i ogromna obaveza da nastavimo putem kojim koračamo do 2028. godine, ali i nakon nje. Dokazali smo i pokazali da smo uradili sve što se od nas tražilo, ali sada moramo da dokažemo da ćemo nastaviti da jačamo kapacitete Ministarstva unutrašnjih poslova. Kadrovske, prostorne, tehničke kapacitete, jer vještačka inteligencija je preuzela svaku sferu života i možete misliti šta se dešava u oblasti visokotehnološkog kriminala”, rekla je Mijović.

Smatra da Crna Gora u ovom trenutku ima nikad bolje bilanse rezultata kada je u pitanju borba protiv organizovanog kriminala i korupcije.

Ukazala je da u svim organima državne uprave fali ljudstva.

Među obavezama koje Crnu Goru očekuju, ne može se, kako je rekla, gradirati šta je teže.

“Svakako uvijek veći izazov jeste organizovani kriminal. Upravo zato jer organizovane kriminalne grupe djeluju na način na koji djeluju, zato što često koriste državne resurse. Organizovani kriminal je nešto sa čim se suočava cijela Evropa i svijet”, rekla je Mijović.

Čini joj se da u posljednje vrijeme, Crna Gora dosta pažnje posvećuje borbi protiv organizovanog kriminala.

“Vještačka inteligencija može predstavljati veliki problem i ogromnu zloupotrebu od strane organizovanog kriminala”, kazala je Mijović.

Zaključila je da nema borbe protiv organizovanog kriminala ukoliko nema borbe protiv onih koji su ga omogućili.

Državni sekretar u Ministarstvu pravde Sergej Sekulović, rekao je da je Crna Gora imala ogroman problem sa organizovanim kriminalom, a njegove razmjere se vide tek sada.

“Onog momenta kada je borba protiv organizovanog kriminala i korupcije na visokom nivou dobila svoj puni zamah suočili smo se sa činjenicom da je naše pravosuđe bilo prevaziđeno tom situacijom”, primijetio je Sekulović.

Cijeli mehanizam, kako je rekao, mora da funkcioniše na način da građanima stvori osjećaj da se postupa neselektivno i odlučno.

“Uradili smo dosta i ovo je rezultat geopolitike i naših napora i to treba otvoreno priznati. Ali ne možemo reći da je stvar završena i da možemo da odmaramo. Ne, naravno. Imamo zamah, vjetar u leđa, priznanje koje treba da ohrabri čitav sistem da hrabro i odlučno ide naprijed”, kazao je Sekulović.

Zbog svega je, kako je ukazao, potrebna stabilnost u rezultatima.

“Potrebne su pravosnažne presude kao zadnja karika, kao puni efekat čitavog napora, jer bez toga sve nema smisla”, rekao je Sekulović.

Saopštio je da su crnogorsko sudstvo i tužilaštvo popunjeni sa oko 91 odsto kadra.

“To je dobar rezultat, pogotovo ako imamo u vidu da je prije samo nekoliko godina u crnogorskim sudovima bilo nešto oko 230-240 sudija, a sada ih je 303. Tužilaca je bilo 84, a sada ih je 117. Taj dio koji se odnosi na kadrovsku bazu treba stabilizovati na oko 95”, rekao je Sekulović.

Ustavnim promjenama je, kako je kazao, crnogorsko pravosuđe dobilo ogromnu snagu, ali i ogroman stepen odgovornosti.

“Da li će ono moći da nosi tu odgovornost i privilegiju koja mu je data? To je na njima da pokažu”, poručio je Sekulović.

Ako zakonodavna i izvršna vlast nisu potpuno imune na uticaj organizovanog kriminala i korupcije i pravosuđe će, kako smatra, da reaguje negativno na tu situaciju.

“Pravosuđe treba da dokaže da je spremno, odgovorno i posvećeno onome što mu je dato kao privilegija, ali je odgovornost i na političkim elitama. Da imamo fer izbore za koji mjesec, da iz tih izbora izađe vlast koja će biti apsolutno podrška pravosuđu da bude na pravom putu, a ona sama imuna na uticaj korupcije i kriminala”, zaključio je Sekulović.

Ovaj događaj je prateći događaj Foruma EU o proširenju 2026: „Šira Evropa – Jača Evropa“, vodećeg događaja Evropske komisije, koji se održava 16. novembra 2026 godine, prenosi PR Centar.