„Zamah je definitivno drugačiji nego ranije, vidimo da se svi ukrcavaju na brod koji se zove ujedinjenje Evrope“, rekao je Milojko Spajić u intervjuu na marginama samita EU–Zapadni Balkan održanog u Tivtu u petak.
Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen potvrdila je taj stav, poručivši novinarima da je članstvo zemlje sada „nadohvat ruke“.
Predsjednik Savjeta EU Antonio Košta rekao je za Euronews da je moguće da Crna Gora uđe u Uniju do 2028. godine.
Sve države članice EU moraju jednoglasno odobriti pristupanje nove zemlje. Evropski zvaničnici su za Euronews naveli da se Crna Gora pokazala kao idealan kandidat — već članica NATO-a, sa proevropskom agendom i relativno malom državom, što olakšava proces u poređenju sa većim kandidatima koji bi zahtijevali više finansijskih sredstava.
„Ovaj cilj je realan i ostvariv. Snažno je podržan od svih naših evropskih partnera“, rekao je Milatović.
Crna Gora je zvanično kandidat za članstvo od 2010. godine, a pregovore o pristupanju aktivno vodi od 2012. godine. Iako nije dio eurozone, jednostrano je uvela euro kao valutu.
Predsjednik Crne Gore Jakov Milatović izjavio je da mu je samit dao „još veće povjerenje“ da će zemlja ispuniti svoj cilj ulaska u EU.
Prepreke ostaju pred 2028. godinu
Pregovori o pristupanju traju oko 14 godina, i dalje postoje ključne prepreke koje Crna Gora pokušava da riješi.
Evropska unija je uspostavila takozvane „klastere“, niz reformi — od poreske politike do ekoloških standarda — koje Crna Gora mora da uskladi kako bi obezbijedila članstvo.
Podgorica je do sada zatvorila 14 od 35 klastera.
„Crna Gora ima mnogo da ponudi Evropskoj uniji“, rekao je Spajić za Euronews. „Često kažem: Crna Gora je kao mali uzorak, kao mali kolačić Zapadnog Balkana. Ako uzmete kolačić i ako vam se svidi, uzmete još.“
Spajić je takođe za Euronews rekao da pozdravlja ukidanje veta koji je Mađarska uvela Ukrajini, navodeći da svaki napredak u pristupanju bilo koje zemlje pomaže ukupnom zamahu za ostale kandidate.
Više od dvije godine Ukrajina i Moldavija, koje su neformalno povezane kao kandidati, pokušavaju da otvore prvi pristupni klaster koji se odnosi na vladavinu prava, ljudska prava i pravosuđe, ali su bile blokirane politikom veta Viktora Orbana prema Kijevu. Sa Orbanom, zvaničnici EU očekuju da bi proces mogao da se ubrza.
„Želimo da vidimo i Ukrajinu kako napreduje na putu ka prosperitetu i miru. Crna Gora je tu da pomogne, ako išta“, rekao je on.
Fon der Lajen je u petak opisala proširenje EU na Zapadni Balkan kao „geostrateški imperativ“, dok je Brisel sve više zabrinut zbog hibridnih prijetnji i spoljnog uticaja u regionu, uglavnom iz Rusije.
„Mi smo članica NATO-a i sada značajno ulažemo u naše odbrambene kapacitete. Radimo veoma blisko sa svim partnerima na suočavanju sa svim mogućim prijetnjama“, rekao je Spajić.
„Moramo ponovo da fokusiramo Evropu na njenu bezbjednost“, dodao je on. „Imamo i energetsku krizu, kao i mnoge druge izazove kao kontinent. Ujedinjena Evropa je odgovor na sve te izazove.“
