Komrakov je bio urednik Dnevnika od 1983. do 1985. godine, Dnevnika 2 od 1985. do 1989. godine, urednik unutrašnjopolitičke rubrike TV Beograd 1990, kao i glavni i odgovorni urednik Informativnog programa TV Beograd od 1990. do masovnih demonstracija 5. oktobra 2000. godine, kada je zapaljen dio zgrade televizije u Takovskoj. Sa funkcije glavnog i odgovornog urednika zvanično je smijenjen krajem oktobra iste godine.

Bio je na čelu Informativnog programa RTS-a tokom NATO bombardovanja zgrade RTS-a 23. aprila 1999. godine, kada je 16 radnika poginulo, a još 16 povređeno. U javnosti je optužen da je znao za plan o bombardovanju zgrade, što je Komrakov negirao.

Bio je predsednik Udruženja novinara Srbije od 1996. do oktobra 2000. godine. Odlukom Suda časti isključen je iz Udruženja 8. februara 2001.

Godine 1989, Udruženje novinara Srbije dodijelilo mu je nagradu “Svetozar Marković”. Sedam godina kasnije UNS mu je dodelio nagradu “Dimitrije Davidović” za, kako se navodilo, dugogodišnje uređivanje centralnih informativnih emisija Televizije Beograd i Radio-televizije Srbije.

Poslednjih nekoliko godina na televiziji Tanjug je vodio Jutarnji program vikendom.

Napisao je knjige “Moj šesti oktobar”, “Peti oktobar u RTS-u”, “Bombardovanje RTS – moja istina”, “Lov na peti oktobar”, “Ubica iz Vuhana”, “Maske su prebrzo spale?!”, “Korona se otrgla kontroli?!” i “Tajne Titanika”.

Komrakov je rođen 7. juna 1955. godine u Vršcu. Završio je 11. beogradsku gimnaziju i Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Živio je u Beogradu i ima ćerku i sina.