“Mnogo toga nas dočeka nespremne, a ti si nas, Sale moj, i ovog puta iznenadio, pa čak i mene. Nikada ovo nisam radila, ni ne znam šta se govori kada se ovakve stvari rade. Od svih ljudi koji su danas ovdje došli, možda sam te poznavala najkraće, ali posljednjih 10 godina toliko sam vremena provela uz tebe da mislim da si u mom životu od kako znam za sebe, a zapravo i jesi. Kada sam bila mala Marija znala sam te kao maminog kolegu, pravog profesionalca, Breninog kolegu, kasnije kao mog prijatelja, našeg direktora. Najponosnija sam na to što sam odrasla i bila dostojna toga da me nazivaš svojim prijateljem i da ovdje danas mogu da stojim pred tvojom porodicom”, kazala je Marija.

Dodala je da nikada nije poznavala nikoga ko je toliko gorio i toliko volio svoj posao.

“Evo čekam i sada da se pojaviš iza nekog ugla i počneš da nas raspoređuješ na ovoj bini, govoriš i vičeš ko šta treba da uradi. Iz svakog od nas si umio da izvučeš najbolje, da nas natjeraš da preskočimo granicu navike i da taj tvoj žar usadiš u svakog sa kim si radio. Ali, dosta o poslu. Jer danas kada te ovdje nema, a svi smo zbog tebe došli, svima nam je bolno jasno da ništa više neće biti isto”, dodala je Marija.

“Tamo gdje si sada želim ti lijepo i udobno mjesto koje si zaslužio, sunčane dane kako bi spustio krov na kabrioletu i uživao u vožnji. I da, počni da spremaš neki novi format tamo gore, da sve bude spremno kada i mi stignemo. Neka te anđeli čuvaju i volim te”, kazala je uplakana Marija na kraju.