Dok jedni smatraju da hljeb treba izbegavati zbog ugljenih hidrata, drugi ističu da on može biti dio uravnotežene ishrane. Šta kažu relevantne zdravstvene institucije i stručnjaci za ishranu?

Ne postoji univerzalna preporuka koja određuje tačan broj kriški hljeba koje svaka odrasla osoba treba da pojede dnevno. Preporučena količina zavisi od energetskih potreba, fizičke aktivnosti, ostatka ishrane i vrste hljeba koji se konzumira.

Hljeb može biti dio zdrave ishrane

Prema britanskoj Nacionalnoj zdravstvenoj službi (NHS), namirnice bogate skrobom, među kojima su hljeb, krompir, pirinač i testenina, treba da čine nešto više od trećine ukupne ishrane. NHS navodi da ove namirnice predstavljaju važan izvor energije, a mogu doprinijeti i unosu vlakana, vitamina i minerala.

Ova zdravstvena institucija preporučuje da se, kada je moguće, bira integralni hljeb, hljeb od celog zrna i druge varijante sa većim sadržajem vlakana. Bijeli hljeb takođe sadrži određene vitamine i minerale, ali uglavnom ima manje vlakana od integralnog.

Da li je važnija količina ili vrsta hljeba?

Stručnjaci sa Harvard T. H. Chan School of Public Health naglašavaju da je, kada je reč o ugljenim hidratima, veoma važan njihov kvalitet. Integralne žitarice, poput cijelog pšeničnog zrna i raži, predstavljaju bolji izbor od pretežno rafinisanih žitarica.

Integralni hleb sadrži više vlakana i drugih korisnih sastojaka koji se u procesu prerade zrna mogu izgubiti. Zbog toga stručnjaci savjetuju da se prednost daje proizvodima od celog zrna, uz proveru sastava na deklaraciji. To ne znači da je bijeli hljeb automatski zabranjen niti da je potrebno potpuno izbaciti ugljene hidrate iz ishrane. Važno je sagledati celokupnu ishranu, a ne samo jednu namirnicu.

Koliko iznosi jedna porcija hleba?

Američko udruženje za srce (American Heart Association) navodi da jedna kriška integralnog hleba predstavlja jednu porciju iz grupe žitarica. Za odrasle osobe, u zavisnosti od energetskih potreba, navodi okvirno tri do šest porcija žitarica dnevno, uz preporuku da najmanje polovina bude od celih žitarica.

Međutim, ove porcije ne odnose se isključivo na hljeb. U njih ulaze i druge namirnice, poput ovsenih pahuljica, pirinča i testenine. Zbog toga se ova smjernica ne može tumačiti kao preporuka da svako treba da pojede tri do šest kriški hljeba dnevno.

Šta preporučuje Svetska zdravstvena organizacija?

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) preporučuje da ugljeni hidrati prvenstveno potiču iz celih žitarica, povrća, voća i mahunarki. Za većinu ljudi, ugljeni hidrati mogu da predstavljaju značajan dio ukupnog dnevnog energetskog unosa, ali njihov izvor i kvalitet imaju važnu ulogu.

WHO naglašava da zdrava ishrana treba da bude raznovrsna, uravnotežena i prilagođena individualnim potrebama. Njene smjernice ne određuju jedinstven dnevni maksimum za hljeb izražen brojem kriški.