Medicinski fakultet Univerziteta Harvard preporučuje četiri do šest šolja dnevno. Ipak, internetom je najviše odjeknula nešto ekstremnija preporuka da dnevno treba piti dva litra vode, piše Science Focus.

Godine 2016. ideju da je korisnije većinu tečnosti unositi upravo kroz vodu osporio je dr Stjuart Galovej, vanredni profesor fiziologije, vježbanja i ishrane na Univerzitetu Stirling.

Njegova studija pokazala je da različita pića, uključujući diuretike poput lagera i instant kafe, nisu izazivala veći gubitak tečnosti od vode kada se konzumiraju u uobičajenim količinama.

Međutim, niko zapravo ne može da kaže koliko tačno svako treba da pije, jer svi imamo različita tijela, način ishrane i nivo fizičke aktivnosti, a tu su i različiti uslovi životne sredine, poput toplote, suvog ili vlažnog vazduha.

Većina ljudi može da prepozna da im je potrebno više vode jer osjeća žeđ, mada taj osećaj slabi u starijem dobu.

Ako niste sigurni, broj odlazaka u toalet može biti potencijalno koristan pokazatelj adekvatne hidratacije kod većine odraslih, kaže Galovej.

„To uzima u obzir razlike u gubitku tečnosti usled uslova životne sredine ili nivoa aktivnosti, kao i razlike u unosu tečnosti. Grubo pravilo bilo bi četiri do šest odlazaka u toalet radi mokrenja tokom uobičajenog dana, ako adekvatno zadovoljavate potrebe organizma za vodom.“

Više od šest mokrenja znači da možda preterujete, dok manje od četiri znači da vjerovatno treba da pijete više.

Evo zašto se ujutru budite sa visokim pritiskom: Greška sa večerom koju većina pravi, a krivac je ovaj sastojak

„Ovaj pristup ima određene nedostatke, poput uticaja promena u funkciji bubrega s godinama, određenih ljekova ili različitog sastava napitaka, što sve utiče na koncentraciju i količinu urina“, upozorava on. „Zato je ovo samo grubo pravilo, a ne precizan pokazatelj.“

Boja urina takođe može biti korisna, kaže on, uz slične ograde.

„Da biste dobili najbolju procjenu, nemojte se oslanjati na samo jedan pokazatelj, već procjenu zasnivajte na kombinaciji više njih.“