Kortizol se često naziva „hormonom stresa”, ali on nije neprijatelj našeg organizma. Naprotiv, neophodan je za brojne funkcije: pomaže u regulisanju šećera u krvi, krvnog pritiska, metabolizma i u odgovoru organizma na stres.

Ono što nije dobro jeste dugotrajno povišen nivo kortizola. Hronični stres može da poremeti san, utiče na raspoloženje, apetit i metabolizam, a vremenom može da bude povezan i sa većim rizikom od kardiovaskularnih i drugih zdravstvenih problema.

Kortizol nam je potreban. Njegov nivo prirodno varira tokom dana, obično je viši ujutru, a uveče niži.

Problem nije sam kortizol, već poremećena regulacija i hronični stres.

Kada je organizam dugo izložen stresu, mogu se javiti problemi sa spavanjem, promjene apetita, umor, razdražljivost i poteškoće sa koncentracijom. Hronični stres, takođe, može nepovoljno da utiče na metabolizam, krvni pritisak i kardiovaskularno zdravlje.

Zato cilj nije smanjiti kortizol što je moguće niže. Cilj je da organizam bude u stanju da ga pravilno podigne kada nam je potreban i da ga zatim vrati na niži nivo kada opasnost ili stres prođu.

I upravo tu zdravija ishrana može da bude važan deo šire slike: umjesto jedne čudotvorne namirnice, mnogo više znači svakodnevna kombinacija kvalitetnih namirnica, dovoljno sna, kretanja i vremena za oporavak.

Zato nije slučajno što se sve više govori o načinu ishrane koji organizmu obezbjeđuje hranljive materije važne za nervni sistem i odgovor na stres.

Čokolada sa visokim udjelom kakaoa

Dobra vijest za ljubitelje čokolade: tamna čokolada sa visokim udjelom kakaoa sadrži flavanole i druge polifenole koji imaju antioksidativna svojstva.

Neka istraživanja su pokazala da konzumiranje tamne čokolade može da bude povezano sa povoljnijim odgovorom organizma na stres, uključujući i kortizol.

To, međutim, nije zeleno svijetlo za velike količine slatkiša. Najbolji izbor je tamna čokolada sa visokim procentom kakaoa, kao i umjerena količina koju pojedemo.

Bobičasto voće

Borovnice, maline, jagode, kupine i druge bobice bogate su polifenolima i vitaminom C.

Ove materije pomažu u zaštiti ćelija od oksidativnog stresa, a vitamin C je važan i za normalno funkcionisanje nadbubrežnih žlijezda.

Bobičasto voće nije „lijek za povišen kortizol”, ali predstavlja odličan dio ishrane koja podržava organizam u periodima povećanog stresa.

Avokado – dobar izvor zdravih masti

Avokado je bogat mononezasićenim mastima, vlaknima, magnezijumom i drugim hranljivim materijama.

Zdrave masti su važne za normalno funkcionisanje organizma, dok magnezijum ima ulogu u radu nervnog sistema i mišića.

Zbog toga avokado može da bude dobar izbor kada želimo obrok koji će obezbijediti sitost i stabilniji unos hranljivih materija, što je posebno važno u periodima stresa.

Orasi – hrana za mozak i nervni sistem

Orasi sadrže nezasićene masne kiseline, magnezijum i antioksidanse. Posebno su zanimljivi zbog sadržaja omega-3 masne kiseline alfa-linolenske kiseline (ALA).

Istraživanja ukazuju da ishrana bogata orasima i drugim namirnicama biljnog porijekla može imati povoljan uticaj na reakciju organizma na stres.

Šaka oraha kao užina zato može biti mnogo bolji izbor od grickalica bogatih šećerom i zasićenim mastima.

Zeleni čaj

Zeleni čaj sadrži polifenole, naročito katehin EGCG, ali i L-teanin, aminokiselinu koja se proučava zbog mogućeg uticaja na opuštenost i reakciju na stres.

Pojedina istraživanja sugerišu da kombinacija L-teanina i kofeina može da utiče na način na koji organizam reaguje na stres.

Ipak, prevelike količine kofeina iz zelenog čaja, naročito kasno tokom dana, kod osjetljivih osoba mogu imati suprotan efekat i otežati san.

Sjeme bundeve

Sjeme bundeve je bogato magnezijumom, cinkom i nezasićenim mastima.

Magnezijum učestvuje u velikom broju procesa u organizmu i važan je za normalno funkcionisanje nervnog sistema.

Zbog toga su sjemenke bundeve koristan dodatak ishrani, naročito ako se jedu umjesto manje hranljivih grickalica.

Spavanje

Ovdje se krije možda najvažniji dio priče: dobar san je jedan od najmoćnijih prirodnih načina da organizam reguliše reakciju na stres.

Nedostatak sna i poremećen ritam spavanja mogu da budu povezani sa promjenama u regulaciji kortizola. Zato nije dovoljno samo dodati bobice, orahe ili avokado u ishranu, ako svake noći spavamo premalo.

Drugim riječima, hrana može da bude dio strategije, ali san, fizička aktivnost, redovni obroci i upravljanje stresom imaju mnogo širi značaj.