Riječ je o piću koje je jedan od najnovijih velnes trendova.

Zagovornici upotrebe ovih koktela tvrde da piće – koje se pravi od sastojaka kao što su sok od pomorandže, kokosova voda i so – može sniziti visok nivo kortizola i pomoći kod „adrenalinskog umora“.

To bi zauzvrat trebalo da dovede do niza koristi, od smanjenog stresa do poboljšanog nivoa energije.

Kortizol je hormon koji proizvode nadbubrežne žlijezde. Nadbubrežne žlijezde takođe proizvode mnoge druge hormone, uključujući adrenalin, polne hormone i aldosteron (ovo pomaže u balansiranju soli u tijelu i utiče na krvni pritisak).

Kortizol se često prikazuje kao loš za nas, ali ne bismo mogli da živimo bez njega.

Kortizol reguliše rad mozga kao odgovor na stres. Fizički stres (na primjer, povreda ili nedostatak sna) i psihološki stres (kao što su pritisci na poslu ili tuga) stimulišu reakciju na stres – poznatu i kao reakcija „bori se ili bježi“ – i samim tim lučenje kortizola.

Često čujemo da se kortizol opisuje kao „hormon stresa“. Ali kortizol ima i mnoge druge važne funkcije – povećava glukozu (šećer) u krvi kako bi obezbijedio energiju, reguliše metabolizam i smanjuje upale.

Naše tijelo stalno proizvodi kortizol, ali se nivo mijenja sa dnevnim ciklusom svjetlosti i tame. Povećava se neposredno prije nego što se probudimo, najviši je tokom jutra, opada popodne, a najniži je preko noći.

„Želimo visok kortizol ujutru da nas probudi i oslobodi energiju. Takođe potreban nam je viši kortizol u stresnim situacijama, na primjer ako treba da trčimo za prevozom ili budemo koncentisani tokom važne diskusije. S druge strane, potreban nam je niži nivo kortizola preko noći da nam pomogne da spavamo. Ali često postoji nesporazum oko toga kada je u zašto dobar o potreban visok nivo, a kada nizak nivo ovog hormona“, rekla je profesorka na Medicinskom fakultetu, Univerziteta u Volongongu u Australiji Tereza Larkin.

Mnogi simptomi koji se redovno krive za visok kortizol, poput povećanja tjelesne težine i umora, zapravo su povezani sa niskim novoom kortizola. Ljudi sa sindromom hroničnog umora često imaju nizak kortizol.

Hronični stres može dovesti do većeg lučenja kortizola, ali kontinuirani stres takođe može izazvati nizak kortizol.

Posebno, adrenalni umor, koji nije medicinski priznato stanje, znači da nadbubrežne žlijezde proizvode manje kortizola.

Stoga nema smisla sugerisati da koktel kortizola može pomoći i kod visokog nivoa kortizola i kod adrenalnog umora (niskog kortizola).

Šta se nalazi u koktelima kortizola koji se sve češće promovišu

Recepti se razlikuju, ali obično su sastojci pola šolje soka od pomorandže i kokosove vode, oko jedne četvrtine kašičice soli, a ponekad se dodaju suplementi magnezijuma i kalijuma u prahu.

Zdravstvene tvrdnje povezane su sa vitaminom C iz soka od pomorandže, kalijumom iz kokosove vode, dodatnim magnezijumom i natrijumom iz soli.

Vitamin C, esencijalni hranljivi sastojak sa nizom zdravstvenih koristi, povezan je sa zdravom funkcijom nadbubrežne žlijezde i ravnotežom kortizola.

Kokosova voda je uključena kao izvor kalijuma. Kalijum je neophodan za zdravo funkcionisanje ćelija i održavanje redovnog otkucaja srca.

Kalijum neće uticati na kortizol, ali može pomoći kod nekih efekata hroničnog stresa i visokog nivoa kortizola, kao što je visok krvni pritisak.

Ponekad se dodaje magnezijum u prahu. Magnezijum je neophodan za proizvodnju energije i relevantan je za hronični stres koji troši mnogo energije i iscrpljuje rezerve magnezijuma.

Trećina Australijanaca ne unosi dovoljno magnezijuma. Izvori magnezijuma uključuju lisnato zeleno povrće, integralne žitarice, orašaste plodove i sjemenke, mahunarke i meso.

„Međutim, svaka tvrdnja da je natrijum dobar za visok kortizol ili za vaše nadbubrežne žlijezde je netačna. Visok unos soli povezan je sa mnogim hroničnim bolestima i povećava nivo kortizola kod miševa i ljudi”, kaže profesorka na Medicinskom fakultetu, Univerziteta u Volongongu u Australiji Tereza Larkin.

„Previše soli i šećera čini ovaj trend rizičnim za neke ljude. Iako koktel protiv kortizola sadrži neke esencijalne vitamine i minerale, malo je vjerovatno da će značajno sniziti nivo kortizola, a bogat je šećerom i solju”, dodaje prof. Larkin.

Koktel obično sadrži oko 16 grama šećera (11 grama iz soka od pomorandže i oko pet grama iz kokosove vode). To je oko jedne trećine preporučene dnevne granice šećera.

Zbog sadržaja šećera, koktel kortizola možda nije pogodan za osobe sa dijabetesom.

Jedna četvrtina kašičice soli je jedna četvrtina preporučene dnevne doze. Prekomjerni unos soli je čest i posebno bi ga trebalo izbjegavati kod ljudi sa visokim krvnim pritiskom.

Visok sadržaj kalijuma u ​​koktelu kortizola je takođe rizičan za ljude sa srčanim oboljenjima, dijabetesom i bubrežnim oboljenjima.

Kako održati zdrav nivo kortizola

Smanjenje stresa je najbolji način da održimo zdravim nivo nadbubrežnih žlijezda i kortizola. U velikoj meta-analizi, pažnja, meditacija i opuštanje bili su najbolji načini da se smanji visok kortizol.

Pet vrsta osnovnih aktivnosti koje mogu pomoći u smanjenju stresa prema prof. Larkin su: vježbanje, kognitivne i kreativne aktivnosti, druženje i samosmirivanje (na primjer, vježbe disanja).

Čak i kratka „resetovanja” za smanjenje stresa tokom dana mogu pomoći, kao što je odvajanje nekoliko minuta da usporite disanje, ćaskanje sa prijateljem, istezanje ili rješavanje ukrštenih riječi…“, objašnjava dr Larkin.

„Što se tiče koktela kortizola, njegove koristi su upitne. Umjesto soka od pomorandže, soli i mineralnog praha, jedenje pomorandže i malo orašastih plodova ili sjemenki daće vam nutritivne koristi bez visokog sadržaja šećera i soli”, zaključuje profesorka na Medicinskom fakultetu, Univerziteta u Volongongu u Australiji Tereza Larkin.