Njihovo istraživanje je obuhvatilo 14 pasa koji su sjedjeli veoma mirno dok su im radili skener mozga tokom kog su im prikazivali fotografije ljudskih lica.

Fotografije srećnih, nasmijanih ljudskih lica učinile su da se dio mozga koji je povezan sa nagradom „osvijetli“ tokom aktivnosti.

Ovaj centar za nagradu je dio mozga koji se aktivira kada uživamo i pamtimo dobre stvari, poput ukusne hrane ili pohvale.

Kada je riječ o našem mozgu, često to nazivamo „udarom“ ili osjećajem zadovoljstva koji se pokreće pobjedom u igri ili čak dobijanjem pozitivnog komentara na objavi na društvenim mrežama.

U prethodnim istraživanjima na psima, utvrđeno je da se isti region mozga aktivira kada oni očekuju ukusnu užinu ili osjete miris poznate osobe.

„On kontroliše našu motivaciju da radimo stvari – želju da radimo stvari. Dakle, ovo otkriće sugeriše da srećna lica, čak i lica stranaca, imaju pozitivnu vrijednost za pse“, objasnila je Laura Kuaja, jedna od vodećih istraživačica studije na Univerzitetu u Beču.

Kuaja i njen koistraživač, Raul Ernandez-Perez, nastavili su da istražuju kako psi reaguju na druge ljudske emocije, pokazujući im fotografije ljudi koji iskazuju sreću, bijes, strah i tugu.

Ali, region za nagrađivanje reagovao je samo na srećna lica.

„Psi mogu da razlikuju pozitivne emocije od svih ostalih, ali izgleda da nisu u stanju da razlikuju različite negativne emocije“, rekla je Ernandez-Perez, takođe sa Univerziteta u Beču, za BBC njuz.

Laura Kuaja i Raul Ernandez-Perez su partneri u istraživanju i u životu.

Pošto su se upoznali u srednjoj školi u Meksiku, nastavili su da rade zajedno na istraživačkim projektima koji su otkrili kako psi tumače i reaguju na ljudski jezik i ponašanje.

To je rad koji je pružio uvide u biologiju koja leži u osnovi jedinstvenog odnosa između ljudi i njihovih pasa.

Njihovi border koliji, Odin i Kun-kun, učestvovali su u nekoliko njihovih istraživačkih projekata.

Par je regrutovao druge pse i njihove vlasnike za studije, tako što su ljubazno prilazili ljudima u parku za pse.

„Ako bismo vidjeli nekoga sa psom koji je bio prave veličine [za skener] – i izgledao mirno i dobro dresirano, pitali bismo ga da li bi bio zainteresovan da pomogne“, prisjetio se Ernandez-Perez.

Kuaja je objasnila da je, iz perspektive neuronauke, „mozak psa prilično fascinantan“.

„Oni su zaista dobri u razumijevanju emocija kod ljudi, vrste koja je potpuno drugačija od njih“, rekla je.

Ovo istraživanje sklapa sliku kako su hiljade godina života pored ljudi ovo omogućile prilagođavanjem i promjenom moždanih ćelija pasa.

„Kada poredimo ljude sa drugim primatima, posmatramo sposobnosti koje su možda potekle od zajedničkog pretka.

„Sa psima je priča potpuno drugačija. Oni su pratili sasvim drugačiji evolutivni put, ali su kroz pripitomljavanje razvili društvene sposobnosti potrebne da nas razumiju i sarađuju sa nama“, dodao je Kuaja.

Kuaja i Ernandez-Perez se nadaju i da će njihovi nalazi pomoći ljudima da efikasnije komuniciraju sa voljenim psećim pratiocima.

„Možemo nagraditi naše pse poslasticama, ali ih takođe nagraditi srećom.

„Zato bi trebalo da se osmehnemo psima, čak i slučajnim psima na ulici“, rekao je Kuaja.

Rezultati su objavljeni u časopisu iScience.