Demencija je jedan od sve izraženijih zdravstvenih problema savremenog društva, a broj ljudi koji se suočavaju s različitim oblicima kognitivnog pada iz godine u godinu raste.
Na njen razvoj utiču brojni faktori, uključujući genetiku, životne navike i zdravstveno stanje, dok se sve više pažnje posvećuje i ulozi ishrane.
Pojedine namirnice i prehrambene navike mogu imati negativan uticaj na zdravlje mozga.
Među njima se posebno izdvaja prerađeno meso, poput salama, kobasica i sličnih proizvoda. Ovakve namirnice često sadrže velike količine soli i nezdravih masti, a njihova česta konzumacija može nepovoljno djelovati na zdravlje krvnih sudova, što je važno i za očuvanje kognitivnih funkcija.
Obratite pažnju
Problem može predstavljati i ultraprerađena hrana, koja je često bogata dodatim šećerima, solju, različitim aditivima i konzervansima. Visok unos takvih proizvoda povezuje se sa lošijim zdravstvenim ishodima, uključujući veći rizik od kognitivnog pada.
Pojedina istraživanja ukazala su i na moguću povezanost između veoma visokog unosa ljute hrane, posebno čili papričica, i slabijih kognitivnih sposobnosti.
Ipak, ovakve nalaze treba tumačiti oprezno, jer prehrambene navike same po sebi ne znače da će osoba razviti demenciju.
Posebnu pažnju potrebno je obratiti i na alkohol.
Njegov uticaj na zdravlje mozga zavisi od količine i učestalosti konzumiranja. Dok su se ranije mogle pronaći tvrdnje da male količine alkohola imaju zaštitni efekat, novija saznanja upozoravaju da alkohol nije preporučljivo koristiti kao način prevencije demencije. Pretjerana konzumacija alkohola može povećati rizik od oštećenja mozga i kognitivnih problema.
Na listi proizvoda koje je poželjno ograničiti nalaze se i zaslađena pića i hrana sa velikim količinama dodatog šećera. Dugoročno visok unos šećera može doprinijeti metaboličkim i kardiovaskularnim problemima, koji su takođe povezani sa zdravljem mozga.
Šta češće uključiti u ishranu?
Za očuvanje kognitivnih funkcija preporučuje se ishrana koja se temelji na raznovrsnim i nutritivno vrijednim namirnicama.
Na jelovniku bi češće trebalo da se nađu voće i povrće, integralne žitarice, mahunarke, orašasti plodovi, sjemenke, kao i riba bogata omega-3 masnim kiselinama, poput lososa i skuše.
Takva ishrana obezbjeđuje vlakna, vitamine, minerale, zdrave masti i antioksidanse, a istovremeno može doprinijeti boljem zdravlju srca i krvnih sudova. Budući da su zdravlje krvotoka i funkcija mozga usko povezani, uravnotežena ishrana predstavlja jedan od važnih elemenata zdravog životnog stila.
Iako nijedna namirnica sama po sebi ne može spriječiti demenciju, dugoročne prehrambene navike mogu imati značajnu ulogu u očuvanju zdravlja mozga i smanjenju brojnih faktora rizika povezanih sa kognitivnim padom.
