Kako navode, kontinuirani rast prihoda državnog budžeta u prošloj godini, uz snažnu otpornost i makroekonomsku stabilnost, ostvaren je usljed dinamičnog rasta potrošnje i investicija, uz primjetan pad sive ekonomije, a Ministarstvo finansija transparentno i odgovornom upravljalo je javnim finansijama i javnim dugom države.

“Izuzimajući prihode jednokratnog karaktera, prihodi budžeta u 2024. godini u odnosu na 2023. godinu veći su za 333,8 miliona eura ili 14 odsto. Najznačajnija pozitivna odstupanja zabilježena su kod svih glavnih kategorija prihoda budžeta: poreza na dobit pravnih lica, poreza na dohodak fizičkih lica, poreza na dodatu vrijednosti, akciza. Tako su prihodi po osnovu poreza na dobit, naplaćeni u iznosu od 214 miliona eura, što je za čak 62,7 miliona eura ili 41,4 odsto veće u odnosu na 2023. godinu i 8,3 miliona eura ili 4 odsto veće u odnosu na plan po rebalansu. Porez na dohodak fizičkih lica ostvaren je u iznosu od 88,2 miliona eura, što predstavlja značajan rast od 21,7 miliona eura ili 32,7 odsto u odnosu na 2023. godinu i 1,5 milion eura ili 1,8 odsto u odnosu na plan po rebalansu”, preeciziraju u tom resoru.

Kapitalni budžet realizovan je u iznosu od 251,17 miliona eura, što predstavlja 106 odsto plana kapitalnog budžeta za ovaj period. U odnosu na isti period prethodne godine, njegovo ostvarenje je veće za 62,15 miliona eura ili 32,9 odsto.

“Doprinosi su ostvareni u iznosu od 584,7 miliona eura što je za 9 miliona eura ili 1,6 odsto veće u odnosu na 2023. godinu. Porez na dodatu vrijednost u 2024. godini ostvaren je u iznosu od 1.222,6 miliona eura, što je za čak 163,3 milion eura ili 15,4 odsto veće u odnosu na 2023. godinu i 23 miliona eura ili 1,9 odsto veće u odnosu na plan po rebalansu”, navode u Ministarstvu.

Prihodi budžeta od akciza iznosili su 368,6 miliona eura, što predstavlja rast od 45,5 miliona eura ili 14,1 odsto u odnosu na 2023. godinu i 2,8 milion eura ili 0,8 odsto u odnosu na rebalansom planirane.

“Najveći doprinos rastu akciza u 2024. godini zabilježen je, kao i obično, kod akcize na mineralna ulja i njihove derivate, i to u iznosu od 198,4 miliona eura, što je za 19,3 milion eura ili 10,8 odsto veće u odnosu na isti period prethodne godine, akcize na duvan i duvanske proizvode, i to u iznosu od 119,2 miliona eura, što je za 18,9 miliona eura ili 18,9 odsto veće u odnosu na isti period prethodne godine. Dakle prihodi budžeta po osnovu akcize na duvan i duvanske proizvode premašili su cjelokupnu prošlogodišnju naplatu već u oktobru. Takođe u 2024. godini evidentiran je rast prometa cigareta od 8,3 odsto ili za oko 93,8 tone u poređenju sa prethodnom godinom, dok je kod bezdimnih duvanskih proizvoda zabilježen rast prometa bezdimnih duvanskih proizvoda za oko 23,6 odsto ili za 1.536.412 paklice bezdimnih duvanskih proizvoda, što je prevashodno rezultat suzbijanja nepravilnosti i sive ekonomije na tržištu duvana”, ističu u MF.

Izdaci budžeta u 2024. godini iznosili su skoro 2.99 milijardi eura ili 40 odsto procijenjenog BDP-a. 

“U odnosu na isti period prethodne godine, izdaci su veći 430,5 miliona eura, ili 16,8 odsto i najveće odstupanje je kod izdvajanja za isplatu prava iz oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja dominantno zbog povećanja minimalne penzije, transfera institucijama i značajnije kod institucija javnog zdravlja, kao i rasta izdvajanja za bruto zarade (usvajanje granskih kolektivnih ugovora kojima su povećane zarade zaposlenih u javnom sektoru u 2023. godini). U odnosu na plan ove godine, izdaci su manji za 22,1 milion eura ili 0,7 odsto, i odraz su dinamike pristizanja obaveza u ovom periodu”, pojašanjavaju u Ministarstvu.

Kažu da je, uzimajući u obzir ostvarene prihode i rashode, ostvaren deficit budžeta u iznosu od 230,9 miliona eura, odnosno na nivou od 3,1 odsto procijenjenog BDP-a, što je za 4.5 miliona eura niže ostvarenje od planiranog.

“Takođe, u istom periodu ostvaren je suficit tekuće potrošnje u iznosu od 49,9 miliona eura, što je u poređenju sa planom, koji predviđa ostvarenje suficita tekuće potrošnje od 34,3 miliona eura, za 15,5 miliona eura veći od plana. Ostvarenje suficita tekuće potrošnje predstavlja ispunjavanje kriterijuma fiskalne odgovornosti, odnosno tzv. zlatnog fiskalnog pravila koje definiše da nivo tekućih izdataka i transfera treba da bude niži od tekućih prihoda i donacija, odnosno da se država zadužila isključivo samo za potrebe finansiranja kapitalnih projekata i otplate duga”, naglašavaju.

Ukupan javni dug 31. decembra 2024. godine iznosio je 4.57 milijardi eura, odnosno 61,32 odsto BDP-a.

“Uzimajući u obzir depozite Ministarstva finansija (uključujući i 38.477 unci zlata), a koji su, na kraju 2024. godine, iznosili 385,36 miliona eura, neto javni dug Crne Gore, na dan 31. decembar 2024. godine, iznosi 4.19 milijardi eura, odnosno 56,15 odsto BDP-a”, napominju i zaključuju da Ministarstvo finansija ostaje posvećeno transparentnom i odgovornom upravljanju javnim finansijama, o čemu svjedoče pozitivni trendovi koje bilježe i u prva dva mjeseca 2025. godine.