Dodaje da će tačan procenat povećanja biće poznat krajem januara, nakon što Monstat objavi zvanične podatke o stopi inflacije i rastu zarada.

“Oni sa minimalnim penzijama i svim ostali penzioneri imati tri redovna godišnja usklađivanja. Dakle, prvo januarsko i penzioneri mogu očekivati 20. februara to usklađivanje”, kazao je Drobnjak.

S obzirom na to da nije bilo velikih niti rasta zarada niti rasta inflacije u posljednjem kratkoročnom periodu, Drobnjak kaže da ne treba očekivati neko veliko povećanje, jer na bazi iskustva to mogu da pretpostave.

“Ali izbjegao bih projekcije, čekamo trenutak i tačno ćemo da objavimo koliko će biti”, dodao je.

Drobnjak je potvrdio da su isplate penzija sigurne u ovoj i narednim godinama, potvrdio i navodi da smanjenje doprinosa Fondu, kroz program Evropa SAD 2, nije uticalo na njihovo poslovanje, što se, kako kaže, tokom prethodne godine i potvrdilo.

“Mi smo projektovali budžet za 2026. krajem prethodne godine i on je projektovan 5,2 odsto u odnosu na prošlogodišnji budžet, i on je projektovan u iznosu od 843 miliona eura, gdje su predviđene sve redovne penzije i tri redovna godišnja usklađivanja”, istakao je.

On smatra da, uprkos visokim stopama inflacije, povećanja penzija su bila iznad tog nivoa.

“U 2022. realni rast penzija bio dva procenta, kada se oduzme njihov rast penzija i stopa inflacije, u 2023. 7,6 odsto, u 2024. 3,15 i u 2025. nešto iznad osam procenata“, rekao je Drobnjak.

Ističe da možemo da kažemo da je posljednjih nekoliko godina povećan životni standard građana i penzonera Crne Gore.

“Ko god je realan i ko prati brojke je saglasan sa tim, a da li je inflacija neprijatna – jeste, svima”, poručio je on.

Smatra da do rasta deficita Fonda PIO neće više dolaziti, zbog čega ne predviđa krizu u njegovom poslovanju. Da bi penzioni Fond bio u potpunosti nezavisan, bez prelivanja novca iz državnog budžeta, u Crnoj Gori bi trebalo da bude duplo više zapolenih, zaključio je Drobnjak.