Iako je povremeno uživanje u slatkišima u redu, redovna konzumacija slatke hrane povezuje se sa neuroinflamacijom, koja može povećati rizik od neurodegenerativnih bolesti poput demencije i Parkinsonove bolesti.

Zdravija alternativa za zadovoljenje želje za slatkim jeste voće, koje uprkos sadržaju šećera ne izaziva upale zahvaljujući vlaknima i antioksidansima. Ali kako se u tu priču uklapa jedna od najpopularnijih voćki na svijetu – banana?

Iako banane nisu posebno istaknute u MIND dijeti, planu ishrane osmišljenom za smanjenje rizika od demencije, registrovani dijetetičari specijalizovani za kognitivno zdravlje ističu da ih nekoliko hranljivih sastojaka čini korisnim za mozak.

Vlakna povezuju zdravlje crijeva i mozga

Jedan od tih sastojaka su vlakna.

“Iako znamo da vlakna pomažu varenju, mnogi ne shvataju da su ključna i za zdravlje mozga“, kaže za Parade Laura M. Ali, kulinarska nutricionistkinja i autorka knjige “MIND Diet for Two“.

Ona objašnjava da su crijeva i mozak povezani takozvanom osom crijeva-mozak.

“Taj komunikacioni sistem pomaže u regulisanju našeg raspoloženja, pamćenja i koncentracije“, navodi Ali i dodaje da je svaka hrana koja je dobra za crijeva, poput banana, ujedno dobra i za mozak.

Blago nezrele banane posebno su korisne

Registrovana dijetetičarka Megi Mun, autorka bestselera “The MIND Diet“, ističe da su blago nezrele banane posebno korisne jer su bogate prebioticima koji smanjuju upalu mozga i poboljšavaju kognitivne funkcije.

Osim vlakana, banane su bogate i antioksidansima.

“Banane sadrže vitamin C i karotenoide, jedinjenja koja im daju žutu boju, a smanjuju oksidaciju i upalu u mozgu. Ti antioksidansi štite naše moždane ćelije od oštećenja. Djeluju kao zaštitni premaz, slično kao što boja štiti gvozdenu ogradu od rđe“, slikovito objašnjava Ali.

Važnost vitamina B6 i magnezijuma

Druge dvije važne hranljive materije u bananama su vitamini B grupe i magnezijum.

Ali navodi da vitamini B grupe obezbeđuju energiju mozgu i podržavaju neurotransmitere, glasnike koji prenose signale iz mozga u ostatak tela.

Mun dodaje:

“Banane su bogate vitaminom B6, koji nam je potreban za stvaranje neurotransmitera koji regulišu raspoloženje, pamćenje i kognitivne funkcije. U saradnji sa folatima i vitaminom B12, on takođe snižava nivo toksične aminokiseline homocisteina.”

Kada je reč o magnezijumu, Ali kaže da on, u kombinaciji sa kalijumom, pomaže u smanjenju upale u mozgu.

Dugoročna korist za mozak

Iako su banane pune hranljivih sastojaka koji podržavaju zdravlje mozga, njihova redovna konzumacija neće dovesti do odmah primjetne razlike u koncentraciji ili raspoloženju.

Njihov pravi efekat odvija se u pozadini. Hranljive materije iz banana dugoročno smanjuju upalu u mozgu, što zauzvrat umanjuje rizik od demencije i drugih neurodegenerativnih poremećaja.

To potvrđuje i naučni pregled iz 2022. godine objavljen u časopisu Food, koji je utvrdio da bioaktivna jedinjenja iz banana smanjuju upale u mozgu u nekoliko studija na životinjama.

Druga studija, objavljena u časopisu Alzheimer’s & Dementia, pokazala je da prebiotici iz banana smanjuju upalu mozga kod pacova, zbog čega Mun preporučuje konzumiranje blago nezrelih banana.

Obje dijetetičarke naglašavaju da su potrebna obimnija istraživanja na ljudima kako bi se preciznije utvrdio uticaj banana na mozak, ali postojeće studije ulivaju optimizam.

Banana je jednostavan dodatak ishrani

“Banana nije prva namirnica koje bih se sjetila kada je reč o zdravlju mozga, ali kada govorimo o voću i povrću, važi pravilo ‘što više, to bolje’“, kaže Mun i dodaje da je uključivanje banana u ishranu potez sa vrlo malim rizikom.

Iako banane možda nisu toliko bogate antioksidansima kao bobičasto voće, koje je zvezda MIND dijete, i dalje sadrže brojne hranljive materije koje se bore protiv neuroinflamacije.

Zato se dodavanje jedne banane doručku čini kao jednostavan i pametan izbor.