To su uradili na predlog Ministarstva saobraćaja (MS), a njihovu odluku moraće da potvrdi Skupština, kojoj je, prema saznanjima, predlog odluke već upućen.
Na ovaj potez Vlada se odlučila nakon što je prošle sedmice južnokorejski Inčon odustao od koncesije. Vlada je imala opciju da pregovara sa drugorangiranim američko-luksemburškim konzorcijumom Korporasion Amerika Airportsom (CAAP), koji je izrazio želju za tim putem medija, međutim odlučili su se da to ne rade, već da ponište tender. Ponuda CAAP, prema našim informacijama, u finansijskom smislu nije prihvatljiva za Vladu, pa su odlučili da ponište tender raspisan krajem 2019. godine.
Inčon je ponudio 100 miliona naknade, 300 miliona investicija i varijabilnu naknadu od 35 odsto od prihoda, a CAAP 101 milion jednokratne naknade, 319 miliona investicija i varijabilnu naknadu od 17 odsto od prihoda.
Vlada je početkom aprila usvojila predlog odluke o davanju koncesije Inčonu sa predlogom ugovora i dostavila ga Skupštini nakon nekoliko dana. Skupština tu odluku nije ni stavila u skupštinsku proceduru. Nismo uspjeli od zakonodavne vlasti da saznamo zašto.
Uglavnom, kako Skupština nije donosila odluku od aprila, Ministarstvo saobraćaja je moralo od oba ponuđača da zatraži da produže bankarske garancije koje su isticale 7. jula. CAAP je postupio po zahtjevu, dok je Inčon odbio da to učini i 8. jula obavijestio Ministarstvo saobraćaja da odustaje od daljeg učestvovanja u postupku.
Odustajanje, ipak nije bilo plod nerada, odnosno opstrukcije Skupštine, već je problem bilo plaćanje jednokratne naknade od 100 miliona. Po ugovoru, Inčon je morao da je uplati mjesec dana nakon potpisivanja, međutim, Korejci su tražili da se uplata odloži, pa su tražili garancije za nju, prebacivanje na prelazni račun, a bilo je i navoda u medijima da su tražili da tih 100 miliona budu dio investicija, odnosno da povećaju tu stavku na 400 miliona, a da naknadu ne plate odmah.
Vlada je to odbila, jer bi time prekršila uslove tendera, koje ne smije da mijenja, pa je na kraju Inčon odustao od koncesije. Moguće da je na njihovu odluku uticala i skorija promjena menadžmenta te kompanije.
Tenderski postupak je započela Vlada Duška Markovića i raspisala tender krajem 2019. godine. Ubrzo je pristiglo sedam ponuda, da bi kasnije u uži izbor bile odabrane tri. Treća kompanija koja je bila u užem krugu je francusko-turski konzorcijum Aeroport de Pari i TAV, koji je odustao kada je isticao rok za dostavljanje ponuda polovinom 2025. godine.
Vlade Zdravka Krivokapića i Dritana Abazovića nisu donosile odluke o tenderu, odnosno uopšte nisu radile ništa po pitanju tog postupka, osim što su pozvali ponuđače da im predstave svoje ponude. Vlada Milojka Spajića odlučila je da nastavi sa postupkom, došla do kraja, donijela odluku da preda aerodrome Inčonu, ali je na kraju ipak poništila tender, kada su Južnokorejci odustali od koncesije. Inčonu su aerodromi u Crnoj Gori bili ulaznica na evropsko tržište.
Kada Skupština potvrdi odluku Vlade, brzo će morati da se donese odluka šta dalje sa aerodromima, jer su investicije i proširenja odavno potrebne i u Podgorici i u Tivtu. Odnosno, moraće da odluči hoće li sama da ih razvija, da uđe u aranžman javno-privatnog partnerstva ili da ponovo raspiše koncesioni postupak. Ukoliko uradi ovo poslednje, pitanje je ko će ponovo htjeti da ima posla sa našom Vladom ili bolje reći vlašću, s obzirom na sve što se izdešavalo posljednjih godina tokom tenderskog postupka.
Mugoša:Izgubljeno dragocjeno vrijeme
Vlada javnosti treba da odgovori što je razlog odustajanja južnokorejske kompanije tri mjeseca nakon što je predložila za koncesionara i da obustavi odavno kompromitovani tenderski postupak, ocijenio je poslanik Boris Mugoša (SD).
On je naveo da su taj tenderski postupak pratile mnoge kontroverze i da treba da se o neophodnom unapređenju aerodroma povede ozbiljna, odgovorna i stručna diskusija.
– Izgubljeno je dragocjeno vrijeme u raznim očigledno zakulisnim kalkulacijama – napisao je Mugoša na svom nalogu na mreži X.
Funkcioner Evropskog saveza je kazao da su protiv davanja oba aerodroma pod koncesiju na 30 godina, te da treba ozbiljno analizirati i razmotriti modele valorizacije odnosno investiranje od države uz korišćenje EU fondova, dokapitalizaciju stranog investitora, strani menadžment, davanje jednog od dva aerodroma pod koncesiju i onda donijeti strateški zrelu odluku.
