Prvi na njegovom spisku je stres.

“Kada smo pod stresom, tijelo oslobađa hormone poput adrenalina i kortizola. Oni ubrzavaju rad srca i sužavaju krvne sudove”, objasnio je dr Kan.

Dodaje da je takva reakcija “bori se ili beži” normalna ukoliko traje nekoliko minuta, ali upozorava da problem nastaje kada je osoba stalno pod stresom.

“Ako smo neprestano pod stresom, pritisak ostaje povišen”, naveo je ljekar.

Na krvni pritisak može uticati i nedovoljno kvalitetnog sna.

“Loš san znači da telo ne prolazi kroz noćni oporavak“, kaže dr Kan.

Prema njegovim rečima, hormoni stresa mogu ostati povišeni tokom dana, dok se krvni pritisak tokom noći ne spušta onoliko koliko bi trebalo.

“To vremenom može dovesti do hronično visokog krvnog pritiska”, upozorava on.

Kofein takođe može privremeno da poveća krvni pritisak.

“Kofein blokira hemikaliju koja pomaže opuštanju krvnih sudova, zbog čega oni ostaju suženi”, objasnio je lekar.

Kako dodaje, kod osoba koje su osetljive na kofein čak i jedna jača šolja kafe može privremeno da podigne pritisak.

Dr Kan upozorava i na dekongestive, odnosno ljekove za otčepljivanje nosa. Oni deluju tako što sužavaju krvne sudove u nosu, ali mogu da izazovu sužavanje krvnih sudova i u drugim delovima tela.

“Ako imate visok krvni pritisak, uvek proverite deklaraciju. Iskreno, nema ni mnogo dokaza da ti lekovi uopšte deluju”, rekao je ljekar.

Na kraju spiska je dugotrajno sjedjenje bez kretanja.

“Kada satima sjedite bez kretanja, protok krvi se usporava, a krvni sudovi mogu postati krući”, tvrdi dr Kan.

On dodaje da čak i kratke pauze tokom kojih se prošeta ili istegne mogu pomoći krvnim sudovima da ostanu fleksibilni i doprineti održavanju krvnog pritiska pod kontrolom.

“Ako vam krvni pritisak raste, razmislite o ovih pet svakodnevnih navika. Nekoliko malih promena može napraviti veliku razliku za zdravlje vašeg srca”, zaključio je lekar.