Kako bi izveo djevojku u Dubrovnik, Mima je osmislio plan, ali je glavna prepreka bila ta što u tom trenutku uopšte nije imao novca. Rešenje je potražio kod svog profesora sa fakulteta, čuvenog Brane Đorđevića, koga pamti kao genija, izuzetno duhovitog čovjeka i velikog dasu.

Mima je otišao u profesorov kabinet sa namjerom da pozajmi tada velikih 50.000 dinara. Kada ga je profesor upitao za šta mu je tačno potreban novac, glumac je umesto prave istine izmislio neobičan izgovor. Zbog nadolazeće zime, profesoru je rekao da mu novac treba za kupovinu donjeg veša, dugačkih gaća, čarapa, majica i sportskih košulja.

Samo dva dana nakon tog razgovora, Mima je svratio na portirnicu gdje ga je sačekala portirka Zdenka i uručila mu paket.

Kada je otvorio kutiju, zatekao je nesvakidašnji prizor — u paketu su bile uredno složene čarape, majice i sve što je naveo u svojoj lažnoj molbi. Međutim, na samom dnu paketa nalazila se koverta.

U koverti ga je čekalo tačno 50.000 dinara, ali i kratka poruka profesora Brane koja ga je ostavila bez teksta: “Nikad ne laži svog profesora”.