Radi se o nastojanju Evropske komisije da ispuni obećanja koje je predsjednica Ursula fon der Lajen dala prilikom inauguracije 2022. godine, ukazuje dobar poznavalac političkih dešavanja u Briselu, viši analitičar Inicijative za evropsku stabilnost iz Berlina, Adnan Ćerimagić.
Ćerimagić kaže da će predsjednica EK predstaviti dokument u kome će dati analizu toga da li je sama Evropska unija spremna za nove članice, i šta bi to bilo potrebno da Evropska unija sama po sebi uradi da bi bila spremna za članstvo.
“U smislu adaptacije politika i budžeta, te adaptacije institucija, načina donošenja odluka, ali i da vidimo i šta je to što Evropska komisija predlaže da se očekuje od novih članica Evropske unije. Kakav je to način da se EU osigura, na neki način, od ranijih loših iskustava sa nekim novim članicama”, rekao nam je Ćerimagić.
Godišnji izvještaj o napretku država kandidata očekuje se krajem oktobra.
Evropska unija namjerava da predstavi mapu puta za države koje žele da budu dio evropskog bloka. Svim kandidatima, prije svega Crnoj Gori, tako bi dala jasnije naznake kada može očekivati naredne konkretne korake.
“Naravno, Evropska komisija je ta koja može predložiti, može dati ideje, ali odluka o konkretnim koracima, kao što je, recimo, završetak izrade ugovora o pristupanju, završetak pregovora, pa i, na kraju krajeva, punopravno članstvo u EU, nešto je o čemu odlučuju zemlje članice jednoglasno”, rekao je Ćerimagić.
Iako su najnoviji predlozi optimistični i daju određenu nadu, treba sačekati da se vidi reakcije zemalja članica.
Crna Gora radi veoma mnogo toga što je u njenoj moći, kaže Ćerimagić.
“Mora da nastavi i ubijedi Evropsku komisiju, kao i države članice, da je uradila sve što se od nje očekuje”, rekao je.
Postavlja se i pitanje da li zemlje kandidati za članstvo treba pomno da prate izbore narednih mjeseci i iduće godine u evropskim državama u kojima partije desnice imaju sve više pristalica.
Apsolutno, stava je Ćerimagić, s obzirom na politička previranja u Evropi. Naš sagovornik predlaže aktivnu politiku vlade kako bi se smanjio pritisak na iščekivanje ratifikacije ugovora o prijemu u EU i moguća odugovlačenja u zemljama članicama, a građani i naša privreda momentalno osjetili prednosti reformi i budućeg članstva.
“Crna Gora, osim onoga što je Hrvatska dobila kao što je učešće u radu institucija EU kao posmatrač, može da dobije i konkretne benefite koje bi osjetili građani i privredi, kao što je, recimo, onaj njemačko-francuski predlog da prva naredna zemlja, odnosno Crna Gora, uživa sve benefite, a to je recimo učešće u jedinstvenom tržištu, i to odmah po zaključenju svojih reformi”, kazao je Ćerimagić.
Politikolog iz Sarajeva, Omar Memišević, ocjenjuje da su novi vjetrovi koji duvaju u Briselu najispravnija politika Evropske unije u posljednjih nekoliko godina prema našem regionu.
“Konkretno mislim na članstvo i Crne Gore i Albanije, ali pogotovo kada je u pitanju članstvo Crne Gore. Jer će članstvo jedne ili obje zemlje imati jako veliki pozitivan uticaj na kredibilitet same Evropske unije i same politike Evropske unije prema zemljama Zapadnog Balkana, pogotovo imajući u vidu, ako se sjetimo, prije nekoliko godina, cijelog onog fijaska koji se desio sa promjenom imena Makedonije, danas Sjeverne Makedonije, gdje je rečeno: promijenite ime, izmijenite ustav. U tom kontekstu, dobićete članstvo u NATO-u i dobićete kandidatski status. Dobili su članstvo u NATO-u”, upozorio je Memišević.
Navodi da je njegovo mišljenje, zbog veličine Crne Gore, i zbog značaja, da treba da bude punopravna članica Evropske unije na isti način na koji su ušle i Hrvatska i baltičke zemlje, Slovenija, i tako dalje.
“Crna Gora geostrateški ima jako dobar položaj, relativno je mala što se tiče veličine i što se tiče broja stanovnika, a pogotovo kad u tom obziru uzmemo i činjenicu da Crna Gora već ima uveden euro i da je država u NATO-u. Zbog toga Crna Gora treba da uđe u potpunosti”, kaže Memišević.
Podsjetimo, Vlada Crne Gore već je navela da je njen cilj da pregovori sa EU budu završeni do kraja 2026. godine, a članstvo ostvareno 2028. godine
