Rođen je slijep, ali to za njega nikada nije bila prepreka. Svojim radom i upornošću uspeo je da ostvari dugogodišnju želju, da radi u pošti.

Denis Šemsović, zaposlen u “Pošta Srbije”, kaže: “Moj radni dan izgleda jako lijepo, pozitivno, zabavno, zanimljivo i nije mi dosadno, to je najbitnije. Radim u službi kontakt centra i u funkciji usluga, funkciji prodaje usluga. Mene građani zovu da pitaju kada su uplate, isplate negdje, dječiji i roditeljski dodatak i ja ih onda obavještavam, kažem im kog dana su i datuma. Nekad se desi da i ja pozovem, naravno, zapišem broj na mašini pa im javim”.

Još u mlađim danima Denis je znao čime će se baviti, pa se još tokom školovanja pripremao za radne zadatke u pošti. Koristi Brajevo pismo, što mu pomaže da čita i vodi dokumentaciju na poslu.

Denis dodaje: “Nije mi bilo teško zato što sam, dok sam još išao u školu, osnovnu i srednju, bio na blok nastavi, na praksu u drugoj, trećoj i četvrtoj godini srednje škole, tako da sam već bio upućen i upoznat sa ovim poslom. Inače, želim da se zahvalim posebno generalnom direktoru Pošte Srbije, koji je meni omogućio da radim, koji je čuo za mene, saznao i obezbijedio mi posao i obradovao me.”

Podršku i razumijevanje, kaže Denis, dobio je od čitavog kolektiva.

Denis objašnjava: “Od prvog dana kada sam došao, odmah su me svi prihvatili i ja sam znao da će to da bude odmah kako treba.”

Iz uprave kažu da je Denis za kratko vrijeme postao omiljeni član njihovog kolektiva.

Sabina Dazdarević, upravnica pošte, navodi: “On je kao naš član ovdje porodice, takoreći. Ali smo se tako brzo uklopili da ni ja sebi ne vjerujem, jer je izuzetno pametan, inteligentan, samostalan. Završio je PTT školu, tako da uklopili smo se baš dobro. Cio kolektiv naš. I njegov primjer pokazuje da ne postoji razlika među ljudima.”

Denis Šemsović, zaposlen u “Pošta Srbije”, kaže: “Ovdje u Pazaru mi je to novi krug prijatelja i novo društvo, i to mi je ovdje jedino društvo i dovoljno mi je, tako da mi je to super.”

Svima koji se suočavaju sa sličnim izazovima, Denis poručuje da ne odustaju od svojih snova.

Zaključuje da se bore za posao, da idu, da traže, da se trude…

“I, naravno, mogu reći i moji roditelji su se isto dosta oko mene borili i trudili i dalje, naravno, dosta sa mnom.”

Ova priča pokazuje da pravi heroji ne traže pažnju, već priliku, a oni poput Denisa znaju kako da je iskoriste.