Neki mediji objavili su da Ministarstvo finansija analizira model umanjenja akciza za 25 odsto, što bi u praksi značilo ublažavanje rasta cijena za oko 11 centi po litru.

Ovakav pristup temelji se na tumačenju da akciza ne bi smjela pasti ispod 33 centa, što je donja granica propisana evropskim direktivama.

Ovo je apsolutno neprikladno tumačenje za našu situaciju jer Crna Gora nije članica Evropske unije i ne obavezuju je ti propisi, poručuju vlasnici naftnih kompanija.

Upozoravaju na opasnost od cjenovnog šoka koji najavljeno poskupljenje goriva od 24. marta može izazvati na crnogorskom tržištu.

Kako se očekuje naredne sedmice poskupljenje eurodizela bi mogogao poskupeti za 28 centi što bi cijenu podiglo na 1,78 eura po litru.

Benzin (BMB 95 i 98) poskupio bi za približno 18 centi. To znači da bi nove cijene mogle iznositi oko 1,65 za BMB 95, odnosno 1,68 eura za BMB 98.

Dok građani iščekuju reakciju Vlade u javnosti se otvara pitanje stvarnih zakonskih dometa države u obuzdavanju rasta cijena naftnih derivate, a analitičari ukazuju na to da su ovakva ograničenja u ovom trenutku više stvar interpretacije nego stroge pravne obaveze.

Glavni argument struke počiva na činjenici da Crna Gora još uvijek nije punopravna članica jedinstvenog tržišta Evropske unije, što Vladi ostavlja suvereno pravo da u kriznim vremenima akcize smanji i značajnije od najavljenih 11 centi.

Strukovna udruženja i ekonomisti upozoravaju na selektivnu primjenu evropskih pravila zbog kojih bi najveću štetu osjetili upravo građani i podsjećaju da je u prethodnm periodu donijeta odluka o ukidanju akcizu na gorivo za jahte iako ta mjera nije preporučena iz EU.

Struka smatra da bi upravo uvođenje akciza na luksuzna plovila, po modelu kakav važi u ostatku Evrope, stvorilo neophodan budžetski prostor da se akcize za građane i privredu smanje čak i do 50 odsto. Takav potez bio bi u potpunosti u skladu sa zakonskim mogućnostima koje Crna Gora trenutno ima kao država kandidat.

Po njihovim proračunima, država ovakvim modelom ne bi ugrozila stabilnost javnih finansija. Naime, svaki cent izgubljen na nižoj akcizi nadomjestio bi se kroz povećan prihod od PDV-a, s obzirom na to da nabavna cijena goriva vrtoglavo raste, a sa njom i osnovica za oporezivanje.

Iz Udruženja naftnih kompanija sugerišu da bi za građane i ekonomiju model „bolje išta nego ništa“ bio samo privremeno gašenje požara. Umjesto toga, predlaže se strateški zaokret – usklađivanje akcizne politike za luksuzni nautički sektor sa evropskom praksom, čime bi se omogućilo da se cijena goriva na pumpama za obične potrošače zadrži na podноšљивом nivou, bez kršenja bilo kakvih obavezujućih normi.