Primici se raspoređuju na: tekući budžet, rezerve, budžet državnih fondova, kapitalni budžet i transakcije finansiranja.

Tekući budžet planiran je u iznosu od 1.608,62 milijarde, čini 42,46 odsto budžeta za 2026. godinu i veći je za 6,64 odsto u odnosu na budžet planiran za 2025. godinu.

Rezerve budžeta planirane su u iznosu od 39,87 miliona eura, čine 1,05 odsto budžeta i manje su za 7,57 odsto u odnosu na budžet planiran za 2025. godinu.

Budžet državnih fondova iznosi 1.404,04 milijarde eura, čini 37,06 odsto budžeta i veći je za 7,59 odsto u odnosu na budžet planiran za 2025. godinu.

Kapitalni budžet planiran je u iznosu od 305,02 miliona eura, čini 8,05 odsto budžeta, veći je za 8,94 odsto u odnosu na budžet planiran za 2025. godinu.

Transakcije finansiranja izdataka iznose 430,97 miliona eura, čine 11,38 odsto budžeta i manje su za 51,59 odsto u odnosu na budžet planiran za 2025. godinu.

Budžet Crne Gore za 2026. godinu biće u deficitu.

Izvorni prihodi projektovani su u iznosu od 3.084,45 millijarde eura ili 36 odsto procijenjenog BDP-a i u odnosu na planirane Zakonom o Budžetu za 2025. godinu veći su za 198,37 miliona eura ili 6,87 odsto.

Izdaci budžeta planirani su u iznosu od 3.362,79 milijarde eura ili 39,26 odsto procijenjenog BDP-a i u odnosu na planirane za 2025. godinu veći su za 198,57 miliona eura ili 6,28 odsto.

U strukturi izdataka, tekuća budžetska potrošnja projektovana je na nivou od 3.052,52 milijarde eura ili 35,64 odsto BDP-a, dok je kapitalni budžet projektovan na nivou od 305,02 miliona eura, odnosno 3,56 odsto BDP-a.

Nivo deficita se kreće od 3,2 odsto BDP-a u 2026, 2,7 odsto u 2027. godini i 2,8 odsto BDP-a u 2028. godini.

Otplata duga u 2026. godini planirana je u iznosu od 383,59 miliona eura ili 4,48 odsto BDP-a. U odnosu na 2025. godinu, ova stavka bilježi pad za 53,27 odsto.

Nedostajuća sredstva budžeta projektovana su na nivou od 704,07 miliona eura i manja su za 436,70 miliona eura ili 38,28 odsto u odnosu na utvrđene Zakonom o Budžetu za 2025. godinu

Pozajmice i krediti su u 2026. godini projektovani na nivou od 488,32 miliona eura i manji su za 396,70 miliona eura u odnosu na utvrđene Zakonom o Budžetu za 2025. godinu.

Obrazloženje kretanja prihoda budžeta po kategorijama u narednom srednjoročnom periodu

Nominalni rast rashoda u narednom trogodišnjem periodu prevashodno je uslovljen: rastom izdvajanja za finansiranje kapitalnih izdataka kojima se finansiraju infrastrukturni projekti;  rastom transfera za socijalnu zaštitu (po osnovu projektovanog usklađivanja penzionih i socijalnih davanja, a u skladu sa rastom prosječne zarade i inflacije); rastom transfera institucijama, pojedincima, NVO i javnom sektoru i to prije svega u dijelu finansiranja sistema zdravstvene zaštite.

Strategija politike u oblasti upravljanja javnom potrošnjom u periodu 2026–2028. godine ima za cilj baziranje na racionalizaciji tekuće potrošnje, pod uticajem rasta mandatornih rashoda čije se kretanje usklađuje sa zakonskim obavezama (socijalna davanja i davanja iz oblasti penzijsko- invalidskog osiguranja). U posmatranom periodu predviđeno je da fokus bude na preraspodjeli unutar potrošnje u cilju finansiranja prvenstveno rashoda kojima se pozitivno utiče na ekonomski rast i razvoj.

U oblasti fiskalne politike glavni ciljevi u periodu 2026 – 2028. godine odnose se na: ostvarivanje suficita tekuće budžetske potrošnje (finansiranje svih tekućih obaveza države iz tekućih prihoda);  ostvarenje budžetskog deficita na prosječnom nivou od 2,9% BDP-a u periodu 2026-2028. godine; nivo neto javnog duga na prosječnom godišnjem nivou od oko 59% u periodu 2025-2028. godine; obezbjeđivanje uslova da se novo zaduživanje isključivo vrši za finansiranje kapitalnih projekata, odnosno otplatu i refinansiranje postojećih dugova države; kontinuirano uvećanje sredstava kroz ulaganje kroz kapitalni budžet i podršku kroz grantove obezbijeđene od strane EU, čime se daje potpora intenziviranju investicionog ciklusa i doprinosi ubrzavanju ekonomskog rasta.

Izvorni prihodi budžeta u periodu 2026-2028. godine, kretaće se u rasponu od 3.084,4 milijarde eura ili 36 odsto BDP-a u 2026, do 3.281,8 milijarde eura ili 35 odsto BDP-a u 2028. godini.

Objašnjenje po glavnim kategorijama budžetskih prihoda za 2026. godinu

Porez na dohodak u 2026. godini planiran je u ukupnom iznosu od 121,9 miliona eura ili 1,4 odsto projektovanog BDP-a. Na rast ove kategorije prihoda budžeta u srednjem roku utiču projektovani rast zaposlenosti i zarada, kao i očekivano unapređenje naplate usljed rasta minimalne i prosječne zarade, što stvara širu poresku osnovicu.

Doprinosi u 2026. godini planirani su u ukupnom iznosu od 456 miliona eura ili 5,3 odsto projektovanog BDP-a. Kretanje doprinosa u srednjem roku određeno je sprovedenom reformom, kojom je stopa za penzijsko i invalidsko osiguranje smanjena na teret zaposlenog sa 15 odsto na 10 odsto, a na teret poslodavca sa 5,5 odsto na nula odsto, odnosno ukupno sa 20,5 odsto na 10 odsto. Ova mjera od 2025. godine ima podsticajni efekat na formalno zapošljavanje, povećanje neto zarada zaposlenih i smanjenje troškova rada za poslodavce, čime se dodatno jača konkurentnost privrednog ambijenta.

Porez na dobit pravnih lica u 2026. godini planiran je u iznosu od 243,7 milion eura ili 2,8 odsto BDP-a što je rezultat dobre naplate ove kategorije prihoda budžeta. Rast navedene kategorije prihoda budžeta rezultat je rasta ekonomske aktivnosti tokom 2024. godine, rasta profitabilnosti privrednih subjekata, ali i unapređenje poreske discipline. Porez na dobit pravnih lica je sve snažniji generator prihoda budžeta u srednjem roku, što je naročito vidljivo tokom prethodne dvije godine.

Porez na dodatu vrijednost u 2026. godini projektovan je u iznosu od 1.474,3 milijarde eura ili 17,2 odsto BDP-a.

Prihodi od poreza na dodatu vrijednost za 2026. godinu planirani su na osnovu projekcija rasta potrošnje domaćinstava i nastavka ekonomskog rasta, u skladu sa makroekonomskim scenarijem koji uključuje rast zarada, potrošnje i investicione aktivnosti. Dodatni rast ove kategorije prihoda rezultat je uvođenja treće stope PDV-a od 15 odsto, pri čemu je najveći efekat realizovan od izjednačavanja poreske stope na usluge smještaja u hotelima sa stopom koja se primjenjuje na usluživanje hrane i pića u ugostiteljskim objektima i hotelskim restoranima.

Prihodi od akciza u 2026. godini planirani su u iznosu od 429,3 miliona eura ili 5 odsto BDP-a. Rast naplate akciza planiran je prevashodno kao rezultat projektovanog rasta ekonomske aktivnosti i potrošnje domaćinstava, uz dalje usaglašavanje akciznog kalendara konkretnih akciznih proizvoda u skladu sa propisima i direktivama EU. Crna Gora je u 2025. godini dobila prestižnu nagradu Blumberg fondacije za globalnu kontrolu duvana za 2025. godinu zbog izuzetnih dostignuća.

U 2026. godini, prihodi po osnovu naknada planirani su u iznosu od 81,9 miliona eura ili 1 odsto BDP-a, dominantno kao rezutat očekivane implementacije novog zakonskog rješenja u dijelu priređivanja igara na sreću.

Ostali prihodi u 2026. godini planirani su u iznosu od 64,8 miliona eura ili 0,8 odsto BDP-a. Kretanje ove kategorije prihoda u srednjem roku determinisano je odlukama Vlade i programima koji će biti sprovođeni, kao i rastom prihoda od kapitala, što je u skladu i sa dosadašnjim ostvarenjem i očekivanjima po osnovu neporeskih prihoda budžeta.

Prihodi od donacija u 2026. godini planirani su na nivou od 105,2 mil.€ ili 1,2% BDP-a, prevashodno kao rezultat povlačenja sredstava u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan, a u skladu sa reformama i aktivnostima planiranim u okviru Reformske agende Crne Gore za period 2024-2027. godine, kao i granta EU za projekat druge dionice autoputa.

(izvor podataka: Parlamentarna budžetska kancelarija Skupštine Crne Gore)

S.G.