Sa skupa je poručeno da su se obratili na više adresa, a njihov predstavnik Boško Miličić najavio je da će o sledećim koracima naknadno odlučiti.
Moguća su, kako je dodao, okupljanja ispred Vlade, Ministarstva, a kasnije i blokade ukoliko se ne postigne dogovor.
Okupljanje traje pola sata, a simbolično su poručili da je „minut do 12“ – posljednji trenutak da država reaguje i usmjeri ozbiljnu podršku crnogorskoj poljoprivredi.
Foto: Portal Adria
“Ne možemo da čekamo. Došli smo traktorima da pokažemo da nas ima, da nećemo više biti nevidljivi”, istakao je Miličić.
Ukazao je na nekoliko važnih činjenica.
” Ukupni državni budžet Crne Gore za 2025. godinu iznosi oko četiri miljiarde eura. Agrobudžet- zajedno sa EU donacijama – iznosi 77 miliona eura, od cega je 11 miliona donacija, sto znači da su iz nacionalnih izvora izdvojena 66 miliona eura. Od toga, oko 30 miliona eura (bez EU donacija) )ide na direktnu podršku poljoprivredi: stočarstvo, povrtlarstvo, voćarstvo, ratarstvo, vinogradarstvo, pčelarstvo, ribarstvo…”, naveo je on.
Foto: Portal Adria
Miličić je dodao da sve ovo znači da je učešće agrobudžeta (bez EU donacija) u ukupnom državnom budžetu oko 1,65 odsto.
“A direktna nacionalna podrška – ono što država stvarno daje proizvođačima da rade i opstanu – manja je od 0,8% ukupnog budžeta države. Ostavljam vama, građanima, da razmislite: šta znači broj od 0,8%? Broj koji pokazuje koliko malo država zaista ulaže u one koji hrane naciju”, kazao je on.
Foto: Portal Adria
Njegovo mišljenje je jasno – sa ovolikim agrobudžetom, crnogorska poljoprivreda nema dugu budućnost.
“A sada želim da kažem ono što svi znamo, ali rijetko ko naglas izgovori: Poljoprivreda nije trošak – poljoprivreda je ulaganje! To je ulaganje u sigurnu hranu za naše porodice. Ulaganje u budućnost naših sela i mladih liudi koii žele da ostanu ovdje i bave se poljoprivredom. Ulaganje u ekonomiju koja ne zavisi od uvoza i kamiona hrane sa strane, već od domaće proizvodnje. Kada država pomogne farmeru da kupi steonu junicu, to nije trošak – to je investicija”, naglasio je.
“Neodrživa budžetska podrška od 30 miliona”
Predsjednik Odbora za poljoprivredu i prehrambenu industriju u Privrednoj komori, Milutin Đuranović, rekao je da farmeri imaju njihovu punu podršku, jer jedu istu koru hljeba.
„Direktna budžetska podrška od oko 30 miliona eura je neodrživa. Imamo zahtjev sada da pet odsto BDP dajemo za potrebe vojne, za NATO, što je 380 miliona eura, a za hranu dajemo manje od 30 miliona. Trebali bi, kao članica, da dajemo 12 puta više nego što dajemo za hranu, što je – neodrživo“, ukazao je Đuranović.
Evropska unija, kako je naveo, daje 40 odsto svog budžeta za poljoprivredu, a u Srbiji je zakonom propisano da bude pet odsto.
„Ovih 0,8 odsto ne može obezbijediti konkurentnost domaće proizvodnje i farmera zbog čega imamo situaciju da je za prvih pola godine uvoz hrane i pića povećan u Crnoj Gori za 11 odsto, što je nevjerovatno. U prošloj godini uvoz je bio oko 930 miliona eura, a sada imamo ovakve podatke. Za uvoz će sigurno ići preko milijardu. Mnoge stvari ne možemo proizvesti, ali mnoge možemo, ali ih uvozimo“, rekao je Đuranović.
Podsjetio je da farmeri u Crnoj Gori još nemaju pravo na subvencije za gorivo.
“Razuđene obradive površine povećavaju cijenu”
Predstavnik nikšićke Mljekare „NIKA“ i prerađivača mlijeka, Tadija Šljukić, kazao je da su došli da podrže ovaj protest, jer se „hrane iz istog tanjira“.
„Poljoprivreda bi trebala da bude stub oslonac svake države, a budžet koji tražimo od pet odsto je mali s obzirom na ogromne troškove koje imaju naši proizvođači hrane. Iako imamo velike obradive površine, one su razuđene, zbog čega je proizvodnja hrane u Crnoj Gori jako skupa“, rekao je Šljukić.
Potpredsjednik Poljoprivrednog klastera Crne Gore, poljoprivrednik iz Crmice, Ivica Bokovac, ukazao je da su nekoliko godina pokušavali da organizuju satanke sa nadležnima, dok im se Ministarstvo poljoprivrede pravdalo da nema novca.
„Poljoprivreda Crne Gore opstaje isključivo na entuzijazmu, tradiciji, i nuždi. Pitaju zašto su proizvodi sve skuplji, a naš odgovor je – jer ih radimo sa najmanje sredstava, ne samo u Evropi“, rekao je.
Poljoprivrednik iz sela Šipovice u Bijelom Polju, Kenan Sijarić, rekao je da ima dosta mjesta gdje ljudi nemaju ni puta, ni osnovnih uslova za normalno funkcionisanje.
Prema njegovim riječima, u toj opštini je više od 800 kilometara koji nijesu asfaltirani, što dovoljni govori i o mogućnostima dopremanja stočne hrane i životu u selima.
„Nemamo ni subvencija za gorivo“, rekao je.
“Nelojalna konkurencija”
Proizvođač i otkupljivač krompira, Brano Kecojević, kaže da moraju da odustanu od posla, jer rade u ekstremnim uslovima.
„Ne možemo konkurisati onima koji prodaju krompir po 0,30 eura. Apelujem na nadležne da preduzmu mjere i zaštite nas. Tražimo subvencije da bi se zaštitio domaći proizvod“, rekao je Kecojević.
Predsjednik klastera iz Bihora, koji broji 140 članova, Amar Muratović iz Petnjice kazao je da su došli da pruže podršku i poruče svima da su svi zajedni iz svih krajeva države.
„Tražimo svoje, ne želimo da budemo teret države. Naši zahtjevi nijesu neostvarivi, ni nerealni, para se svuda bacalo, ali ne i u poljoprivredu iz koje se svaki cent višestruko vraća. Spremni smo za saradnju“, rekao je.
Poljoprivrednik Luka Ivanović iz Zete istakao je da je, dok su proizvodili paradajz u toj jednoj od najljepših ravnica u Crnoj Gori, bilo sve obrađeno, dok je danas na nivou statističke greške.
„Dok smo mi proizvodili paradajz 0,30 eura po kilogramu građani su mogli da ga kupe, a danas se plaća tri eura. Želimo da se vrati naša proizvodnja, da se podrže mladi, da se ulaže u moderne tehnologije. Želimo da se naša hrana vrati na naše tržište i ne želimo uvoz, ni tuđe“, kazao je Ivanović.
L.P.
