Međunarodni monetarni fond izašao je sa ocjenom o potrebi smanjenja rashoda i jačanja fiskalne odgovornosti u Crnoj Gori, a prema riječima Gajevića, za njega je iznenađenje konferencija za štampu, poruke i ton sa kojim je MMF nastupao, jer je bilo malo dalje od diplomatskih tonova, a više jedan kritični ton.

“Imamo dva gledišta, jedno je posmatranje kompletne ekonomije i zemlje koja je ocijenjena sa stabilnom ocjenom, imamo rast 3,2 odsto. Naglašeno je da je inflacija prisutna i da je veća nego u EU, ali i da je rast konstatan i da za iduću godinu očekuju sličan rast. Nije apostrofirano kao pozitivno, to je stanje javnih finansija. Imamo rast budžetskog deficita sa 2,9 na 3,7 odsto do 2030. godine. Javni dug će rasti 65 posto u odnosu na GDP, dok će se deficit budžeta stabilizovati na 15 posto. To su pokazatelji koji oslikavaju zbog čega je MMF došao, ne možemo se oteti utisku da je Crna Gora pokušala određene aranžmane u okviru preklapanja budžeta, zato imamo i takve tonove”, istakao je on.

Zamjerka MMF je, kako je naveo,  da je fiskalna disciplina jako loša u Crnoj Gori, to vidimo i svi.

“Preporuke za preovladavanje takve situacije bile bi u srezavanju prihoda u domenu zarada, no i sve rashode u javnom sektoru, ne samo plate i rast zaposlenih. Gdje god možete povećajte porez i treća preporuka je korišćen sredstava iz koncesije aerodroma za neki budući razvoj, odnosno za povećanje prihoda budžeta. U samoj ocjeni MMF imamo činjenicu da su oni u narednom periodu od pet godina zaključili da Crnoj Gori treba dodatnih 5,6 posto GDP-a prema državnom budžetu, tj dodatni prihodi zbog starosti stanovništva, klimatskih promjena i obaveza prema NATO paktu. Preporuke su za narednih pet godina da se dođe do novih izvora finansiranja”, naglasio je Gajević.

Apostrofirao je da će se državne finansije morati pažljivije voditi i preporuke su, kako dodaje, da se formira Fiskalni savjet za kontrolu trošenja državnih sredstava.

“Državna uprava zapošljava nove ljude, da se kupuju nova sredstva, tenderi su aktuelni. Sve u svemu u ekonomskoj teoriji, potrošačke jedinice su te koje traže više sredstava. Kad se uspostavi budžet fiskalna disciplina mora biti stroga. Ono što je planirano ono može da se troši i može da se uštedi od njega, a ono što je vanredno i što mora troši se iz budžetske rezerve.  Preporuka je da organ koji formira budžet, Ministarstvo finansija vodi stogu fiskalnu disciplinu i u tome će im pomoći Fiskalni savjet, a i bez njega disciplina mora biti oštra”, naglasio je on.

Gajević je naveo da smo mi ekonomija koja se zasniva na turizmu, ali smo dovoljno mali da ne smetamo nikome.

“To što je loše što nemamo neku drugu vodeću industriju, mi smo oslonjeni na turizam koji je pozitivno punio budžet. A vidimo da dvije zadnje godine će biti pet posto pad noćenja i prihoda. Kod turizma potrebno je veoma dobro planiranje, treba se analizirati svakog mjeseca šta je dobro, šta nije dobro. Vidjeli smo da imamo visoke cijene i lošu putnu infrastrukutru, to su problemi koje treba rešavati brzo. Nije lako bilo kakvo planiranje i vođenje ekonomske politike, ako počnemo bilo šta da radimo moći ćemo i uspjećemo. Akcenat na turizmu treba dati gostu iz regiona, on donosi novac i ima visoku vanpansionsku potrošnju”, kazao je on.

Komentarisao je i rat u Ukrajini i naveo je da su svi bili optimisti što se rata u Ukrajini tiče kada je došao Tramp, ipak, kako je naglasio, dosta je sve nepredvidljivo i dosta se mijenja na dnevnom nivou.

“Imali smo analizu i prognozirali veliki pad dolara što izaziva dodatne probleme u Americi. Amerika neće tako lako pokušati da se odrekne svoje dominacije, nisam optimista što se tiče rata u Gazi, vidjeli smo da Hamas neće odustati i da drži broj talaca koji neće da preda. Imamo tešku socijalnu i humanitarnu situacij u toj Gazi. Mislim da međunarodna zajednica, posebno SAD ne rade dovoljno na tom problemu, mislim da se razmišlja o preseljenju Palestinaca, mislim da je to nehumano i tehnički nemoguće. Najbolje bi bilo da se radi na miru, tu imamo i potencijalna žarišta.  Što se tiče Ukrajine, tu je stanje loše, po svim parametrima, taj rat se neće zaustavljati, agonija će biti produžena, a dokle će trajati zavisi od volje velikih. Nadam se da mi nećemo biti u svemu tome, i da donosioci odluka koliko mogu sačuvaju Crnu Goru”, zaključio je on.