On je rekao i da je zvanično saopštenje EK važno kako bi se raspršile brojne poluinformacije koje su kružile u javnosti.

“EK jasno kaže da nema govora ni o kakvom blokiranju finansijskih sredstava što se moglo čuti od brojnih ptica zloslutnica prethodnih dana, već da ono što postoji jeste kontinuirana procjena ispunjenosti kriterijuma za isplatu finansijskih sredstava, što postoji još od momenta kada je Plan rasta EU za Zapadni Balkan kao mehanizam i uspostavljen”, rekao je Starović za RTS.

Ministar je objasnio da sve države korisnice Plana rasta EU za Zapadni Balkan svakih šest meseci podnose zahtjeve za isplatu finansijskih sredstava i da se na osnovu uspješno realizovanih koraka iz Reformske agende odobrava isplata sredstava.

“EK potom verifikuje ispunjenost tih koraka i procjenjuje ispunjenost političkih kriterijuma koji se uglavnom tiču oblasti vladavine prava, zajedničke spoljne bezbednosne politike, stepena usklađenosti sa istom i konkretno, u specifičnom slučaju Srbije, Poglavlje 35”, našu posvećenost dijalogu Beograda i Prištine i nakon toga odobrava isplatu sredstava, objasnio je Starović.

Prema njegovim riječima, Srbiji je do sada zbirno odobreno 168 miliona eura što je značajno više u odnosu na sve druge korisnike finansijskih sredstava iz Plana rasta EU za Zapadni Balkan.

“Srbija je i dalje šampion u odnosu na sve partnere sa Zapadnog Balkana u povlačenju finansijskih sredstava iz Plana rasta EU za Zapadni Balkan kada saberemo sredstva predfinansiranja i prvu tranšu isplata. Odobreno 168 miliona eura u zbiru, što je značajno više u odnosu na sve druge, i u odnosu na Crnu Goru, Albaniju, Sjevernu Makedoniju itd, pogotovo Bosnu i Hercegovinu kojoj, nažalost, nije odobrena isplata nikakvih sredstava do sada”, naveo je Starović.

On je podsjetio da su prije godinu dana mnogi sumnjali u isplatu 111 miliona eura sredstava predfinansiranja, kao i u isplatu prve tranše od 57 miliona eura u januaru ove godine, ali da su ta sredstva, ipak odobrena.

Na pitanje da li će se o preporukama Vencijanske komisije raspravljati u Skupštini Srbije u drugoj polovini maja, srpski ministar je rekao da se Srbija obavezala na to i dodao da vjeruje da država ima dovoljno kapaciteta da uspješno realizuje sve zahtjeve tokom maja. Govoreći o ODIHR preporukama, Starović je naglasio da od ponedeljka počinje javna rasprava o setu izbornih zakona kojima Srbija primenjuje preporuke ODIHR misije.

“Do kraja ovog mjeseca će, vjerujemo, Narodna skupština i taj paket izbornih zakona, odnosno njihovih izmjena, usvojiti. To je nešto takođe što smo prihvatili na sebe, što smatramo da je dobro, što unaprjeđuje izborne uslove u Srbiji, a budući da nas do kraja ove godine očekuju izbori, bitno je da taj paket izbornih zakona usvojimo i izmenimo na pravi način”, rekao je.

Starović je istakao da su u toku konsultacije oko teksta Porodičnog zakona koji, kako je rekao, nije mijenjan 20 godina zbog čega postoje realne potrebe da dođe do njegovog unaprjeđenja.

“Ne samo zbog toga što je to dio naše reformske agende i obaveza na putu ka članstvu u Evropskoj uniji, već i zbog toga što smo mi u međuvremenu pristupili kao Republika Srbija različitim međunarodnim konvencijama koje treba sada da primenimo u samom Porodičnom zakonu”, navodi Starović.

Na pitanje postoje li trenutno šumovi na relaciji Beograd – Brisel, ministar je naveo da postoje različita očekivanja, a nekada i određeni raskoraci.

“Jako je bitno da imamo veoma dobru radnu atmosferu, odnose sa kolegama iz brojnih direktorata Evropske komisije, da je naša komunikacija intenzivna i svakodnevna. Mislim da, uprkos svim tim šumovima koji se nekad javljaju, mi uspijevamo da ih prevaziđemo i da napredujemo u našem evropskom putu”, istakao Starović.

Starović smatra da Srbiji nedostaje široka politička podrška evropskim integracijama i da bi društveno-politički konsenzus morao da obuhvata i vlast i opoziciju i civilno društvo i sve druge relevantne faktore.

Ukazao je da ako se pogledaju sve države koje su postale članice Evropske unije postojao je konsenzus o tome da to predstavlja nacionalni prioritet i da uprkos razlikama rade zajedno na tome. On je ocenio da trenutno takav konsenzus kod nas ne postoji, ali da će ministarstvo nastaviti da radi na njegovoj izgradnji.

Prema istraživanjima Ministarstva za evropske integracije, podrška članstvu u EU i dalje postoji.

“Logično je i razumljivo da taj nivo podrške ne može biti isti kao što je bio prije 20 ili pre 15 godina s obzirom na to da ovaj naš put ka Evropskoj uniji traje već četvrt vijeka i da je normalno da se negde manifestuje i zamor od samog pristupanja”, ukazao je ministar.

Ipak, kako je rekao, već nekoliko godina imaju prilično stabilne trendove i da bi na hipotetičkom referendumu 47 odsto građana glasalo za članstvo u EU, 35 odsto bi bilo protiv, dok 14 odsto ne bi učestvovalo.