Iz tog resora smatraju da vrijednost i kompleksnost kapitalnih infrastrukturnih projekata nameću neophodnost kvalitetno sprovedenih sveobuhvatnih pripremnih aktivnosti za njihovu realizaciju, ali i neophodnost kvalitetnog praćenja realizacije, uz maksimalno uvažavanje stručnih mišljenja, stavova i preporuka.

“S obzirom na potencijalne dugoročne ekonomske, društvene i ekološke efekte koje kapitalni infrastrukturni projekti mogu proizvesti, proces njihovog planiranja i realizacije je uvijek praćen značajnom pažnjom cjeloukupnog društva, i često paušalnim i nestručnim interpretacijama dijela javnosti”, navodi se u saopštenju.

OECD analiza konkurentnosti ekonomija zemalja Zapadnog Balkana, sprovedena tokom 2020. godine ukazala je na potrebu unapređenja metodologije za identifikaciju, izbor, prioritetizaciju i implementaciju projekata. Takođe, u više navrata, međunarodne institucije, prije svega Međunarodni monetarni fond, ukazali su na potrebu utvrđivanja kriterijuma i indikatora koji će se koristiti za odabir projekata koje treba podvrgnuti procesu nezavisnog pregleda eksternih eksperata.

“Vlada Crne Gore je zaključila da ovi razlozi nameću potrebu formiranja multidisciplinarnog tima sastavljenog od referentnih stručnjaka iz pojedinih oblasti, koji bi izvršili nezavisnu ekspertsku reviziju kapitalnih infrastrukturnih projekata u Crnoj Gori i na bazi toga definisali set preporuka za postupanje u cilju izbjegavanja i/ili smanjenja mogućnosti pojave određenih rizika kod budućih realizacija drugih kapitalnih infrastrukturnih projekata slične vrste, značaja i kompleksnosti, u skladu sa dobrom međunarodnom praksom i u cilju najbolje zaštite interesa Crne Gore”, kazali su iz Ministarstva.

Spisak projekata za nezavisnu ekspertsku analizu, sastav tima i visinu naknade za članove nezavisnog ekspertskog tima, Vlada će utvrditi naknadno posebnim aktom.