Prema predlogu, svim muškarcima koji napune 18 godina biće poslat obavezni upitnik o spremnosti i podobnosti za služenje vojske, dok će za žene to biti dobrovoljno. Oni koji prođu inicijalnu selekciju biće pozvani da se priključe — ali uz zadržavanje prava izbora.
Aktuelni i vjerovatno budući ministar odbrane iz redova SPD-a, Boris Pistorijus, ocjenjuje da je riječ o „pragmatičnom iskoraku“ koji bi mogao da osigura „i rast i dugoročnu održivost“ oružanih snaga.
„Činimo Bundesver atraktivnijim. To je i preduslov i posljedica uspjeha“, rekao je Pistorijus u Briselu na sastanku Kontakt grupe za odbranu Ukrajine.
Nedostatak kadrova i sve stariji vojnici
U svom izvještaju za 2024. godinu, komesarka Bundestaga za Bundesver Eva Hogl upozorila je da je nužno hitno poboljšanje opreme, infrastrukture i kadrovskog kapaciteta. Cilj je da se broj vojnika poveća na 203.000 do 2031. godine, dok ih je krajem 2024. bilo 181.174. Prosječna starost vojnika takođe raste — sa 32,4 godine u 2019. na 34 godine danas.
Međutim, brojke su samo dio problema. Više vojnika je napuštilo službu, nego što ih je regrutovano tokom prethodne godine, a gotovo trećina novih regruta je odustala tokom obuke, pokazuju zvanični podaci iz godišnjeg izveštaja o stanju u Bundesveru.
Kristijan Rihter, potpukovnik u rezervi i pravni ekspert u Institutu za odbrambena i strateška istraživanja Bundesvera, upozorava:
„Ako osnovna vojna služba ne uspije da značajno motiviše mlade da se prijave, Bundesver neće dostići neophodan broj aktivnih vojnika i obučenih rezervista. To bi ugrozilo njemačku sposobnost nacionalne i kolektivne odbrane u okviru NATO-a.“
Armija na marginama društva
Bundesver se već godinama suočava sa padom vidljivosti u javnosti. Nakon ukidanja obavezne vojne službe 2011, vojska je sve manje prisutna u svakodnevici građana. Kampanja Bundesvera na gejming sajmu Gamescom 2018. izazvala je kontroverze, kada je plakat sa sloganom “Multiplayer at its best” ocijenjen kao „trivijalizacija rata“ i „namamljivanje tinejdžera“.
U isto vrijeme, grad Cvikau je ove godine zabranio reklamiranje vojske u javnim prostorima, proglasivši se „gradom mira“ — iako je ta odluka kasnije poništena kao neustavna.
„Njihove kasarne su sada usred ničega“, kaže profesor Karlo Masala sa Univerziteta Bundesvera u Minhenu. „Mladi nemaju direktan kontakt sa vojskom.“
General Karsten Brojer, načelnik njemačke vojske, upozorio je da su Bundesveru potrebni dodatnih 100.000 ljudi — i to odmah.
„Zahtjev koji stoji pred nama iznosi ukupno 460.000 vojnika“, rekao je — uključujući aktivne pripadnike, rezerviste i bivše vojnike koji bi mogli biti pozvani u slučaju velike krize.
Prema Masalinim rečima, neformalni rok za dostizanje pune operativnosti je 2029. godina — trenutak kada se očekuje da bi Rusija mogla obnoviti dovoljno vojne moći da ponovo ugrozi teritoriju NATO-a.
„To je vremenski horizont sa kojim radimo“, kaže Masala. „Ako budemo čekali da infrastruktura bude spremna, biće kasno.“
Model „totalne odbrane“
Njemačka se u ovom trenutku odlučuje za model inspirisan švedskim sistemom Totalförsvar (totalna odbrana), oslanjajući se na princip dobrovoljnosti kao politički kompromis.
„Koalicioni sporazum predviđa da će nova vojna služba ‘u početku biti dobrovoljna’“, podsjeća Rihter. „Ali ako zaista postoji mogućnost ruskog napada do 2029, onda nemamo mnogo vremena.“
Za sada, Berlin računa na patriotizam — i besplatan vozački ispit — da popuni redove.
