Reditelj je poginuo na odmoru sa porodicom, rekao je za RBK direktor Teatra Vahtangova, Kiril Krok.

“Otišao je u more da se kupa, odmarao je sa porodicom u Bugarskoj, nije se izborio s talasima, utopio se. Eto kakva besmislena smrt”, rekao je Krok.

Napustio je Rusiju nakon početka rata u Ukrajini.

“Moje preseljenje je pokušaj da ostanem živ”, govorio je Butusov u intervjuu 2023. godine.

Butusov je iz Rusije otišao u Francusku nakon početka rata u Ukrajini i postavljao predstave u Evropi. Do 2022. godine bio je glavni reditelj moskovskog Teatra imena Vahtangova, a u periodu 2011–2018. glavni reditelj Teatra imena Lensoveta u Sankt Peterburgu.

Butusov je bio jedan od najpoznatijih ruskih pozorišnih reditelja. Bio je laureat brojnih pozorišnih nagrada, uključujući “Zlatnu masku” i “Čajku”, naveo je BBC.

Godine 1996. završio je fakultet Sankt-Peterburške državne akademije pozorišne umjetnosti.

Diplomski rad po Semjuelu Beketu “Čekajući Godoa” u Teatru na Krjukovom kanalu proslavio ga je i donio mu dvije nagrade na festivalu „Zlatna maska“. U predstavi su igrali Konstantin Habenski, Mihail Porečenkov, Mihail Truhin i Andrej Zibrov, sa kojima je Butusov kasnije postavio još nekoliko predstava, uključujući “Hamleta”.

Godine 2002. Konstantin Rajkin ga je pozvao u teatar “Satirikon”. Godine 2011. Butusov je dobio “Zlatnu masku” za Čehovljevu “Čajku”.

Nakon početka rata, napustivši Teatar imena Vahtangova, postavio je 2023. godine predstavu “Rozenkranc i Gildenstern su mrtvi” po drami Toma Stoparda u Vilnjuskom starom teatru. U februaru 2024. u norveškom Trondhajmu održana je premijera njegove predstave “Borba za presto” po istoimenoj Ibsenovoj drami.

U maju 2024. u Rižkom ruskom teatru imena Mihaila Čehova održana je premijera predstave “Gogolj. Portret”. To je bio Butusovljev prvi rad u Letoniji.