Faražov krug u Tivtu
FT navodi da su „saveznici Nejdžela Faraža izgradili značajne korporativne i političke interese u Crnoj Gori“ – među njima Kristofer Harborn, Gavejn Touler i Mehrtaš Azami. Harborn, čiji poklon od 5 miliona funti Faradžu je pokrenuo parlamentarnu istragu u Londonu, registrovao je kompaniju u Tivtu neposredno prije izbora 2023. godine. Touler je otvorio firmu u istom periodu, dok je Azami osnovao Maxim Enterprise.
Ovi potezi pokazuju da se Crna Gora pretvara u bazu za ljude iz Faražovog kruga, upravo u trenutku kada Spajić obećava kripto budućnost.
Kotrel – od zatvora do Spajićeve kampanje
Najveći teret reputacije nosi Džordž Kotrel. FT piše da je „već godinama prisutan u Crnoj Gori, povezan sa kripto biznisima i političkim konsultantskim projektima“. Njegova firma Geostrategy navodno je kreirala sadržaje za Spajićevu kampanju, dok je bivši ministar pravde Andrej Milović tvrdio da je Katrel tajno finansirao kandidata.
Premijer Spajić se nikada nije jasno ogradio od ovih veza. Time se otvara pitanje: da li je Spajićeva politička platforma uvezana sa ljudima čija je reputacija međunarodno kompromitovana?
Kripto kazino i regulatorni vakuum
FT podsjeća na slučaj kazina „Salon Privé“ u Tivtu, gdje je 2023. godine zaplijenjen kripto‑bankomat. Tadašnji ministar finansija Aleksandar Damjanović izjavio je da je aparat „povezan sa Kotrelom“. Ovaj događaj pokazuje koliko je kripto industrija u Crnoj Gori neregulisana i koliko lako može postati poligon za eksperimente sumnjivog kapitala.
Spajićeva vlada nije ponudila jasna objašnjenja niti strategiju regulacije, što dodatno pojačava sumnje da se država koristi kao testno polje za globalne kripto lobije.
Crna Gora između EU puta i kripto lobija
Paradoks je očigledan: dok Faradž širom Evrope sarađuje sa anti‑EU partijama, Spajić se predstavlja kao proevropski lider. Ipak, kako FT zaključuje, „kripto pruža zajednički teren“. To znači da ideologija postaje sporedna, a da je glavni interes novac i deregulacija.
Za Crnu Goru, koja je formalno na evropskom putu, ovo otvara dilemu: da li će država jačati institucije i pravni okvir, ili će postati utočište za kapital sumnjivog porijekla?
Spajićeva vizija „kripto raja“ u Crnoj Gori nije samo pitanje ekonomskog razvoja, već i reputacije države. Ako Crna Gora postane poznata kao destinacija u kojoj se okupljaju ljudi poput Kristofera Harborna, Gavejna Toulera, Mehrtaša Azamija i Džordža Katrela, onda je evropski put ozbiljno ugrožen.
Građanima se obećava modernizacija i rast, ali stvarno pitanje glasi: da li Crna Gora gradi održivu ekonomiju ili otvara vrata eksperimentima koji mogu zemlju pretvoriti u poligon za interese onih kojima treba oprati sumnjivi kapital?
