Ta ideja podrazumijevala bi veće uključivanje zemalja kandidata nakon što potpišu pristupni ugovor, ali prije nego što svih 27 država članica završe nacionalne procedure ratifikacije – proces koji bi mogao trajati godinama prenosi briselski medij.
“Sada, kada se politički vjetrovi mijenjaju širom Evrope, sasvim je opravdano očekivati da bi taj period mogao biti duži“, rekao je Stiven Blokmans, zamjenik direktora Međunarodnog centra za odbranu i bezbjednost u Talinu.
“Čitava ideja je da se taj period produži, jer je u prethodnim rundama proširenja bio prilično kratak.“
U dokumentima se navodi da bi novi komesar već mogao učestvovati u radu Kolegijuma komesara i pomagati u oblikovanju zakonodavstva EU, što je pravo koje je do sada bilo rezervisano za zvaničnike država članica.
“Komisija smatra da je opravdano razmotriti mogućnost da država koja pristupa Uniji takođe imenuje komesara tokom ovog perioda“, navodi se u internom dokumentu Komisije.
“Takav komesar mogao bi učestvovati u radu Kolegijuma o relevantnim pitanjima, uz potpuno očuvanje autonomije, kolegijalnosti i kolektivne odgovornosti Kolegijuma“, navodi se u dokumentu.
Ukoliko bi komesar preuzeo funkciju u zgradi Berlamon u Briselu prije nego što njegova zemlja formalno postane članica EU, to bi bilo prvi put u istoriji Unije.
Kao i tokom prethodnih rundi proširenja, nakon što zemlja kandidat potpiše pristupni ugovor, mogla bi da pošalje i posmatrače u Evropski parlament.
Komisija takođe razmatra mogućnost da zemljama kandidatima omogući određeni stepen institucionalnog učešća u ranijoj fazi, nakon što pregovori o pristupanju budu formalno završeni.
U toj fazi, zemlje bi mogle poslati posmatrače – potencijalno i svoje najviše državne zvaničnike – u najviše političko tijelo EU za donošenje odluka, Evropski savjet.
Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen počela je u srijedu posjetu Zapadnom Balkanu, u Tirani, u trenutku kada Komisija priprema širu ponudu kojom bi zemlje koje teže članstvu u EU bile još više približene Uniji prije punopravnog članstva.
Komisija će zemljama kandidatima ponuditi postepeno dublju integraciju u jedinstveno tržište, kako budu sprovodile domaće reforme potrebne za pristupanje Uniji.
Kandidati bi postepeno bili uključivani u niz programa i šema EU, uključujući Jedinstveno područje plaćanja u eurima (SEPA), istraživački program “Horizont“, sistem trgovine emisijama, digitalne javne usluge, inicijative u oblasti sajber-bezbjednosti i IPCEI projekte – projekte koje podržava EU, a čiji je cilj da podrže velika strateška ulaganja u oblastima poput tehnologije i energetike.
“Bezbjednost i odbrana trebalo bi da budu među prvim prioritetima dublje postepene integracije“, navodi se u dokumentu Evropske komisije.
